U vreme korona pandemije kada su u Nemačkoj zatvoreni svi ugostiteljski lokali, pozorišta, bioskopi, muzeji, sportski objekti, kontakti svedeni na minimum, pokušali smo da proverimo da li je još moguće normalno putovati.
Među uvedenim merama za suzbijanje širenja korone je i preporuka da se na put ne kreće bez preke potrebe, pogotovo ne u takozvana krizna područja. Reporter „Vesti“ se ipak upustio u, za sadašnje vreme, nesvakidašnju avanturu i krenuo iz Nemačke ka Srbiji automobilom.
Avantura je počela u ranim jutarnjim časovima kada je metropola na Majni još spavala. Put ka dobro poznatoj destinaciji Pasau, koji je sinonim za izlazak iz Nemačke, bio je uobičajen i bez velikog saobraćaja. Jedini problem su bile „bauštele“. Na putevima se čak i u ovo vreme radi kao i obično. Ne verujemo da će se , što se toga tiče, bilo šta ikada promeniti.
Na izlazu iz Nemačke i ulazu u Austriji, na granici koja praktično ne postoji više od 30 godina, a gde većina nas kupuje vinjetu za ovu zemlju, bilo je neobično pusto. Parking benzinske pumpe koji je obično pun turista, sada sa samo nekoliko kamiona izgleda gotovo sablasno. Na pumpi niko ne toči gorivo, ali sam pogled na cene benzina i dizela koje su bile za tridesetak centi više nego u susednoj državi, govori šta je razlog tome.
Ekspresno kroz Mađarsku
Kroz Alpsku republiku nije bilo stranih registarskih tablica osim na kamionima, a na poznatom prelazu Hegješalom bilo je desetak automobila koje su mađarski carinici propuštali samo uz pokazivanje putne isprave. Kada je jedan od službenika video srpski crveni pasoš, samo je upitao: „Tranzit?“, a na pozitivan odgovor je odmahnuo rukom u pravcu njegove države. Nikome nisu tražili da izađe iz auta ili otvori prtljažnik. Identično kao i na ulasku u Austriju, ni kod kupovine mađarske vinjete nije bilo turista. U odnosu na ranije, delovalo je sablasno.
Do glavnog grada naših severnih suseda, Budimpešte, saobraćaj je bio nešto intenzivniji, ali po uključivanju na putni pravac ka Beogradu broj vozila na putu se osetno smanjio. Osim teških kamiona sa srpskim registarskim tablicama primećeni su i rumunski, bugarski, moldavski, turski, češki, slovački, makedonski i naravno kamioni domaćih špedicija. Nedostajali su oni poznati bugarski auto-transporteri koji su ponekad umeli da natovare i po tri auta i voze za naše istočne komšije. Bila su slovom i brojem samo dva i nekoliko rumunskih autobusa.
Na Horgošu pečat obavezan
Na izlazu iz Mađarske službenica je uredno, ali bez reči, pregledala pasoše svim putnicima u šest automobila koji su bili ispred. S druge strane, na ulazu iz Srbije u Mađarsku bilo je desetak automobila. Naš granični prelaz Horgoš je delovao, u poređenju sa ranijim vremenima, pusto. Srpski pečat u pasošu je obavezan kao i pitanje našeg carinika, da li imamo nešto da prijavimo uz molbu da se otvori prtljažnik. Kako smo nezvanično saznali, već duže vreme nema mnogo prelazaka državne međe pa kad se nakupi nekoliko automobila na granici to je sada već „gužva“.
Dodajmo da je na svim graničnim prelazima radila samo jedna traka i čekalo se maksimalno desetak minuta.
Ako ste nekada želeli da do rodnog kraja u Srbiji stignete iz Nemačke u što kraćem vremenu i bez gotovo nikakvih zadržavanja na granicama onda je za to sada pravi momenat. Podrazumeva se, pre svega, da time ne ugožavate zdravlje i da na radnom mestu time ne stvorite probleme ni sebi ni kolegama.
Korona, korona, korona
Kasirka na pumpi na ulazu u Austriju vidno se obradovala što je bar nakratko imala mušterije i mogla nešto da uradi, a na pitanje zašto je sve ovako pusto, rekla je kratko :
– Korona, korona, korona – i samo slegla ramenima.
Put loš, pa sjajan
Po prolasku pasoške kontrole na Horgošu do Bačke Topola put i nije najbolji, ali zahvaljujući našim građevinarima od tog mesta je mnogo kvalitetniji, reklo bi se isti kao u prethodne tri države. Do glavnog grada Srbije saobraćajem gazduju teški kamioni – šleperi. Dok vozite kroz Beograd, od čuvene Geneksove zgrade, pa sve do Autokomande, sirene automobila vas podsećaju da ste na auto-putu, a ne u razgledanju prestonice. Kada se sa auto-puta isključite kod Požarevca, četrdesetak kilometra vas deli do magistrale kroz nacionalni park Đerdap. Pored Dunava, koji je u ovom delu najlepši, prolazi se pored obnovljene tvrđave Golubac, u blizini je i manastir Tumane, tik uz obalu je svetski poznati Lepenski vir, kao i turističko mesto Donji Milanovac. Posle 16 sati vožnje od Frankfurta stiže se konačno u Negotinsku Krajinu.
