Nenad Uskoković iz Minhena je violončelista koji nastupa samostalno, ali i u raznim sastavima sa kolegama koji sviraju druge instrumente. Nedavno je imao uspešan koncert u crkvi Uspenja kao deo kvinteta koji deluje od oktobra prošle godine, a čine ga još Anka Brašoveanu iz Rumunije, Kristijan Roibu iz Moldavije, Marselin Borsarelo pola Francuz-pola Nemac i Ehab Abufaker iz Sirije. Oni su lane imali vrlo uspešnu turneju sa poznatim nemačkim umetnikom Konstantinom Vekerom. Posle toga su kao poznanici i prijatelji rešili da nastupaju zajedno. O koncertu, ali i o životu umetnika u vreme pandemije Nenad je opširno govorio za „Vesti“.
– Mi smo proletos u baru Gabani svakog četvrtka organizovali koncerte, a na bini su nastupali pesnici, glumci i to je bilo umetničko veče. Zbog korone su u aprilu otkazani svi nastupi i prestali smo da vežbamo. Bilo je neizvesno da li ćemo svirati pripremani Dvoržakov koncert – počinje priču Nenad.
Konačno koncert
Rečeno im je da će možda svirati u oktobru i kada su već izgubili nadu ponuđeno im je da sviraju u crkvi Uspenja gde im je nadležni sveštenik pružio maksimalnu podršku.
– U baru Gabani se tokom koncerata i drugih programa služe kokteli, a nama je rečeno da će u crkvi umesto koktela služiti vino, što nam je bilo vrlo interesantno. Pored toga, to je bio jedini koncert koji je trajao duže od 60 minuta iako je vreme koncerata skraćeno na 60 minuta. Svirali smo pod maskama uz sve druge predviđene mere. Kako je crkva veći prostor od bara, nama je to išlo na ruku pa smo imali normalan program sa pauzom kada je služeno vino. Taj koncert je nešto posebno za nas, jer su kolege suočene sa otkazivanjem nastupa – ističe naš sagovornik.
Za koncert u crkvi dobili su dozvolu za stotinu posetilaca.
– Sa cenom karte od 18 evra uz 20 posto koje uzima organizator, jasno je da je zarada minimalna, jer tih 80 posto deli nas pet – počinje drugu temu naš sagovornik.
– Ne mogu da kažem da smo svirali za džabe, svirali smo za pare, ali je zarada skoro simbličan novčani iznos. Ipak zadovoljni smo i činjenicom da smo posle nekoliko meseci održali koncert pred publikom. Ali sve je to snalaženje. Ja, na primer, imam učenike pa mogu da to kompenzujem i za sada se ne žalim previše, ali mnoge moje kolege koji su živeli samo od koncerata kao slobodni muzičari, polako pakuju kofere. Jedan razmišlja da se vrati u Srbiju jer neće bar plaćati stanarinu. Drugi gledaju da promene zanimanje. Svi pokušvaju da se nekako snađu da prežive i vide kako će dalje – navodi Uskoković detalje koji govore o teškoj situaciji u svetu ozbiljne muzike.
Muzika nije hobi
Mnogi su u dilemi kako i šta učiniti u ovim vanrednim uslovima, kako nastaviti umetničku karijeru, ali i stvoriti materijalne uslove za normalan život.
– Teško je napustiti muziku, jer to je u našoj krvi. Evo, ja imam 31 godinu a sviram od pete godine i kako sada da razmišljam da sve to tek tako ostavim. Umetnost je nešto što je posao, to nije hobi to mi je poziv i zanimanje, za to sam se školovao, utrošio godine rada, vežbanja svaki dan od tri do šest sati. Sve to meni niko ne plaća, moja plata je za koncert ! Ja sam i svi mi smo na to navikli, ali kada čovek dođe do momenta da mora da traži posao na drugom mestu i ostavlja muziku na određeno vreme ili zauvek, onda je to nešto što stvara osećaj težine i straha. Da li ćemo za dve godine, ako se ovo ovako nastavi, pričati o muzici ili uz kafu pričati o tome kako mi ide kao raznosaču paketa DHL, Hermesa ili Amazona – pita se Uskoković.
Snimanje u studiju
U uslovima pandemije virusa korona kada su otkazani koncerti i javni nastupi muzičara, ostalo je da se jedino radi u studiju, odnosno da se snima pripremljeni muzički materijal. Tako je i Nenad Uskoković ovo vreme iskoristio da radi u muzičkom studiju.
– Imao sam projekat u saradnji sa Margit Zonauer – tango album. Pored toga, snimio sam dve pesme za jedan minhenski rok bend, zatim jedan vrlo zanimljiv album sa prošle godine najboljom kabaretskinjom Nemačke Kolinom Furman. Ona svira klavir i peva i trebalo bi da sa njom imam koncerte, ali je pitanje da li će se to ostvariti obzirom na sve što se događa sa koronom. Sa jednim jevrejskim gitaristom sviram renesansnu muziku. To su neki projekti koje vuku drugi ili vučem ja i nadamo se boljem životu u kome ćemo biti srećni ljudi – kroz smeh kaže Nenad Uskoković.
Novembar bez nastupa
Među muzičkim sastavima u kojima nastupa Nenad Uskoković je i bend 4420 u kome svira sa Milošem Mihailovićem iz Minhena koji svira gitaru i peva. Oni su prethodnih meseci ugovorili nekoliko angažmana, a nastup u minhenskom hotelu Bajerišer hof planiran za 19. novembar je otkazan zbog pogoršane epidemiološke situacije. Dobili su uveravanje da će biti angažovani čim se situacija sa virusom korona normalizuje.
