U Crkvi Svetih srpskih novomučenika u Fridrihshafenu na Bodenskom jezeru služena je liturgija na Bogojavljenje, a osvećena je i Bogojavljenska voda. Liturgiju je služio otac Milorad Marijanović, a hram je bio prepun.
Osvećenu vodu narod je poneo kućama. Krstovdan i Bogojavljenje su usko vezani jer je na Krstovdan Hristos kršten, a na Bogojavljenje se osvećuju reke, izvori i jezera.
Posle službe vršeno je osvećenje Bodenskog jezera i plivanje za Časni krst koje je prvi put održano u Fridrishafenu od kada postoji Srpska pravoslavna opština u ovom industrijskom gradu na tromeđi Austrije, Švajcarske i Nemačke.
Nakon osvećenja jezera, za Časni krst plivali su najhrabriji Srbi, njih 21. Krst je u vodu spustio Dušan Čolić iz brodića kojim je upravljao Radomir Moravac, a do krsta je prvi doplivao Valjevac Darko Đukić, koji je za poslednji zamah bio brži od Jovice Šejata. Pored dvojice najbržih, za Časni krst plivali su: Milan Racić, Deni Mišev, Miloš Topalović, Darijan Brnić, Marko Asentić, Danijel Šejat, Ivan Perić, Andrej Vulić i još nekoliko najhrabrijih. O hrabrosti ovih momaka govori i činjenica da je temperatura u tom momenu bila jedan stepen iznad nule, a oni su sa verom u Boga zaplivali za Časni krst.
– Velika je čast da učestvujem u plivanju za Časni krst, a još veća što sam, uz Božju pomoć, prvi stigao do cilja. Ovo se prvi put ovde održava i imao sam žarku želju da bar učestvujem. Jutros sam bio na službi u našoj crkvi i to mi je dalo još više snage – kaže Darko Đukić iz Fridrihshafena.
Ivan Perić, iz Čubre kod Negotina a sada iz Kostanca, takođe je plivao po ledenom jezeru, a za „Vesti“ je rekao:
– Meni je prvi put da to radim i vera u Boga i vera u naše pravoslavlje me je ponela da uradim to. Imao sam i snažnu podršku moje porodice, supruge Julijane i naše dve ćerke, petogodišnje Maše i trogodišnje Vanje. Bože zdravlja, iduće godine sam opet ovde.
Na zajedničkoj trpezi za plivače, koju je organizovala crkva, otac Milorad se zahvalio svim plivačima rekavši da su za njega danas svi pobednici.
– Možda je jedan uzeo krst i bio najbrži, ali su svi pobednici jer su ušli u vodu koja je blagoslovena i prvi primili božji blagoslov. Zahvalio bih se narodu što se odazvao u ovolikom broju, a bilo je dosta i Nemaca koji do sada nisu imali prilike da vide ovako nešto u Fridrihshafenu. Veliku zahvalnost imam za gradske vlasti koji su imali razumevanja i izašli nam u susret, a pre svega Nataši Garvin, šefici integracionog odbora u Fridrihshafenu. Posebno se zahvaljujem dnevnom listu „Vesti“ koji je ovaj veliki događaj ispratio – rekao je otac Milorad Marijanović.
Sa dede na unuka
Iz Ravensburga je šesnaestogodišnji Andrej Vulić došao u pratnji roditelja Slobodanke i Đorđa Vulića.
– Više puta sam slušao priče od moga dede da je on plivao za Časni krst u Srbiji, u Čenti, pa sam želeo i ja da vidim kako to izgleda i da nastavim tradiciju. Kada sam saznao da će taj običaj biti ovde, za mene više nije bilo prepreke – priča Andrej.
Mama Slobodanka ističe da je ponosna na svog sina i da se nije uplašila jer „Bog čuva našu decu“, uz obećanje da će i sledeće godine doći sa Andrejom na tradicionalnu manifestaciju.
Ćirilica, veronauka i folklor
– Sada već davne 1991. godine naša Crkvena opština u Fridrihshafenu je kupila objekat koji smo kasnije kompletno sanirali i renovirali da bi dobila današnji izgled Srpske pravoslavne crkve. Ima nas oko 300 familija koje redovno dolaze na bogosluženje i naša crkva u potpunosti zadovoljava potrebe. Crkvena opština Fridrihshafen je osnovala školu ćirilice koju trenutno pohađa 35 učenika podeljenih u dve grupe, a koje vodi nastavnica Slađana Maletić, a veronauku predaje otac Milorad. Takođe postoji već tridesetak godina i folklorni ansambl Svilen konac sa 30 folkloraša koji vode Violeta Čolić i Pavo Grabovac, umetnički rukovodioci – rekao nam je Dušan Čolić, predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine Fridrihshafen, koji iz skromnosti nije želeo da nam kaže da je, osim ikonopisanja, oltar crkve kao i gotovo kompletan enterijer njegovih ruku delo.
