Veličanstvenom svečanom akademijom u Berlinu su obeležena dva jubileja, 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i 50 godina Srpske pravoslavne crkvene opštine u glavnom gradu Nemačke. Da srpska zajednica na ove godišnjice može da bude ponosna istakli su protojerej Dragan Sekulić, starešina hrama Vaznesenja Gospodnjeg smeštenog u kvartu Berlin-Tempelhof i protojereji Veljko Gačić i Radomir Kolundžić iz Crkve Sveti Sava koja je u kvartu Berlin-Veding. Oni su predstavili i Cvjetka Malića, jedinog živog člana Crkvenog odbora iz 1969.
Cela manifestacija održana je u raskošnoj sali Ruskog doma koji je 1984. sagrađen u vreme Sovjetskog Saveza i nalazi se u luksuznom delu istorijskog centra Berlina, nedaleko od Brandenburške kapije i hladnoratovskog graničnog prelaza Ček-point Čarli.
U kulturno-umetničkom programu učestvovali su oni koji su svojim delovanjem duboki pečat ostavili ne samo u srpskoj zajednici. Reč je o vrhunskim umetnicima koji su ostali verni svojoj veri i korenima. To su operski pevač Miomir Nikolić, flautistkinja Stanislava Barać, a od pre godinu dana srpskoj muzičkoj eliti pridružila se i Aleksandra Latinović, koja svoje izvođačko umeće na violini usavršava u Berlinu. Nezaobilazan je i orkestar violiniste Duška Jovanovića, a sa njima je kao gošća nastupila i pevačica Vesna Dimić. Program su uveličala i oba crkvena berlinska hora, Serafimi i „Sveti Stefan Dečanski“, a recitali i učenici obe srpske škole u Berlinu.
U pozadini bine, na video-bimu, smenjivali su se motivi srednjovekovnih srpskih manastira i kasnijih arhitektonskih dometa SPC koji zavređuju svetsku pažnju, kao i berlinskih crkava u koje je uloženo pre svega puno ljubavi.
Program je vodila Ana Jelisavčić, doktorant na katedri za slavistiku Humboltovog univerziteta u Berlinu, koja inače predaje u školi „Sveti Sava“ pri Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg. Ana je ukazala na značaj oba jubileja i pozvala sve prisutne da zajedno sa berlinskim horovima otpevaju Himnu Svetom Savi.
Dragan Mitrovski, predsednik SPCO Berlin je istakao da mu je velika čast što je već gotovo tri decenije na čelu Crkvene opštine Berlin.
-To uspevam zahvaljujući razumevanju i pomoći porodice, sveštenika i brojnih prijatelja. U Berlin sam došao kao osmogodišnjak sa roditeljima i upravo u to vreme je formirana Crkvena opština Berlin. Svi smo porodično prisustvovali bogosluženjima. Pored manifestacija koje smo svih ovih godina organizovali, važno je da smo ispunili glavni zadatak, a to je očuvanje naše vere, jezika i tradicije. Večeras su se recitalom predstavila deca iz obe naše dopunske škole i veoma je važno da njima ostavimo dobru osnovu na kojoj dalje mogu da grade budućnost i zajedništvo kao pripadnici srpskog naroda i nosioci srpske kulture.
Protojerej stavrofor Dragan Sekulić govorio je besedu Svetog Save o pravoj veri. Prisutnima se obratio rečima:
– Došao sam 1989. upravo kada je padao zid. Od tada smo stekli dva svoja hrama, dve svoje škole, imamo razvijen crkveni život i puno toga je napredovalo. U našoj crkvenoj opštini su tri sveštenika i imamo puno planova. Veliki deo smo uradili i sada treba da idemo dalje, a bez ovako dobrog naroda ne bismo uspeli. Mi smo ovde nešto sejali, gradili, a Bog je to blagoslovio i od toga je nešto rodilo i uzraslo, nešto što možemo s ponosom da ostavimo našoj deci. Nadamo se da će oni nastaviti to dalje da čuvaju, umnože i prošire.
Prva liturgija u Evangelističkoj crkvi
Protojerej Veljko Gačić je uspeo da sažme pedesetogodišnju istoriju berlinske crkvene opštine u nekoliko minuta:
– Prva sveta arhijerejska liturgija služena je 21. 12. 1969. u Evangelističkoj crkvi na Šarlotenburgu. Pored puno zvaničnika Berlina okupilo se i tada impozantnih 300 vernika. Episkop Lavrentije je sa pet sveštenika iz Nemačke, služio tu prvu liturgiju. U januaru 1990. za berlinskog paroha postavljen je otac Dragan Sekulić, koji zajedno sa upravnim odborom kao glavni cilj postavlja obezbeđivanje hrama koji će trajno pripadati samo SPC. Već u oktobru iste godine sklopljen je ugovor o kupovini sadašnje Crkve Sveti Sava i od Božića 1991. u ovom hramu su redovne liturgije. Ovo vreme se poklapa sa početkom surovih događaja koji su doveli u pitanje opstanak velikog dela srpskog življa na svojim ognjištima. Crkva Sveti Sava u Berlinu bila je prva adresa onima kojima je bila potrebna pomoć, ali i onima koji su hteli da pomognu. Tako je bilo sve do kraja devedesetih godina. 1993. crkva je oštećena u terorističkom napadu Molotovljevim koktelom, ali su sveštenici pozivanjem na mir, suzdržanost i praštanje doprineli smirivanju situacije i naišli na veliku zahvalnost berlinskih vlasti. Iste godine započeta je najveća humanitarna akcija koja je trajala do 2011. u kojoj je zbrinuto 180-oro ratne siročadi iz Republike Srpske Krajine. U vreme kada je jednom prilikom crkva sakupila pomoć za ugrožene, desio se martovski pogrom 2004. pa je sva prikupljena pomoć preusmerena na Kosovo. U martu 2008. potpisan je ugovor o kupovini hrama i crkvenog centra na Tempelhofu, gde je prva liturgija održana već 11. maja. Otplata hrama trajaće još šest i po godina – deo je istorijata koji je sažeo prota Gačić.
Iz Toronta u Berlin
Dragan Papić je prezadivoljan akademijom.
– Bilo je vrlo dostojanstveno, zastupljeni su različiti žanrovi, a posebno mi se dopao istorijat Crkvene opštine u Berlinu i šta se sve dešavalo u 50 godina. Tu se zaista moglo čuti puno pametnih stvari od oca Gačića. Pre dvadeset godina smo se preselili u Kanadu, a u Berlin sam došao zbog posla pre četiri godine sa porodicom. Postoji velika razlika u organizacije srpske dijaspore u Kanadi i ovde u Nemačkoj. Naša zajednica u Torontu je znatno brojnija nego u Berlinu i mnogo organizovanija, tako da ima bolje mogućnosti da pomogne i sebi i drugima. S druge strane, u Berlinu je lepo, ovde smo stekli mnogo dragih prijatelja. Da li ćemo ostati u Berlinu, vratiti se u Kanadu, ili ponovo skućiti u Srbiji, još nije izvesno.
Vrhunski program
Dejan Senić, predsednik berlinskog ogranka Srpske pravoslavne omladine SPOJI, ističe da je program bio vrhunski.
– Uprkos tome što se u našim medijima nudi toliko šunda i kiča, ovakve manifestacije pokazuju da smo kao narod sposobni da dostignemo visoke kulturne domete. Sveštenici su zajedno sa vernicima večeras pokazali da i posle 50 godina održavaju visok kulturni nivo i to treba da bude primer svim Srbima koji se u Berlinu bave kulturnim manifestacijama. Naša organizacija SPOJI uskoro planira tribine o aktuelnim temema sa eminentnim sagovornicima, zatim dolazak velikog francuskog humanitarca i prijatelja Srba, Arnoa Gujona, sa kojim ćemo zajedno organizovati humanitarnu akciju.
I Đorđe slavi
Đorđe Vidović je oduševljen kako je sve organizovano i veoma mu se dopada što se sve dešavalo u Ruskom domu.
– Ovo je pomalo i moj lični jubilej, jer se ove godine navršava 30 godina od kako sam u Berlinu i isto toliko prisustvujem bogosluženjima. Nisam učestvovao u organizaciji večerašnjeg programa, ali već deset godina sam uključen u crkvene aktivnosti i organizovanje manifestacija u crkvi na Tempelhofu i tamo se nađem ocu Draganu kad god nešto treba. Program je bio za svaku pohvalu, što se vidi i po reakciji publike koja gotovo nije prestajala da aplaudira.
Pevao reči Svetog Save
Poznati operski pevač Miomir Nikolić je u Berlinu od januara 1975. godine, a do 2007. bio solista Nemačke opere u Berlinu.
– Vrlo svečana i prijatna atmosfera, 50 godina nije mala stvar i ovakve večeri su zaista retke, a otac Veljko nam je predočio mnoge detalje iz prethodnog perioda koje smo gotovo izgubili iz vida. Kao što se iz mog nastupa moglo videti i dalje sam u punoj formi i veliko zadovoljstvo mi je što sam posle dugo vremena ponovo mogao da izvedem pesmu koja je potpuno prikladna ovakvoj svečanosti. To su bile reči Svetog Save koje je u note stavio naš kompozitor i akademik Ivan Jevtić – kaže Nikolić, prezadovoljan celom manifestacijom.
Da se čuje srpski glas
Mirko Jović, dugogodišnji član partije SPD, bio je prisutan kada je osnovana Crkvena opština, jer je nekoliko godina pre toga već živeo u Berlinu.
– Od 1966. smo počeli da se okupljamo, a to je bilo vreme kada se nije tako jednostavno smelo ići u crkvu. Kada je crkva konačno osnovana, rado smo odlazili, iako su se u prvo vreme često smenjivale adrese i objekti u kojima se održavala služba. Dugo sam u SPD, ali smatram da Srbi u Nemačkoj moraju mnogo više da se organizuju u svim političkim partijama. Planiram da pišem svim partijama i zapitam ih šta misle o brojnoj srpskoj zajednici u Nemačkoj i gde vide naše mesto. Da li uopšte hoće da obrate pažnju da i naš glas treba da se čuje, ili moramo sami da se organizujemo i izaberemo ljude koji će nas direktno zastupati. U SPD sam već 40 godina i trudio sam se da pomognem našoj srpskoj zajednici onoliko koliko je iz moje pozicije bilo moguće – naglasio je Jović u očekivanju da će ovakvi kulturni događaji ubuduće nailaziti i na odjek i u nemačkoj javnosti.
