Đaci Srpske dopunske škole „Jovan Jovanović Zmaj“ završili su uspešno još jednu školsku godinu. Savet roditelja iznajmio je salu jednog hamburškog udruženja za organizovanje završne svečanosti i ispraćaj profesorke Dragane Rašuo koja se posle četvorogodišnjeg mandata vraća u Beograd.
Svečanost je počela uz „Bože pravde“, a skup je pozdravio Vasilije Lalić, predsednik Saveta roditelja, koji od nove školske godine više neće biti na toj funkciji.
Lidija Ivanović, konzul u Generalnom konzulatu Srbije u Hamburgu je istakla da svaki kraj znači početak nečeg drugog, što se odnosilo i na kraj školske godine i na osobe koje završavaju svoju aktivnost. Ona je izrazila optimizam da će veze koje su uspostavljene biti očuvane.
Učenici su pripremili bogat i raznovrstan program koji se odvijao pod naslovom : „Od čega deca rastu?“. Jedan od odgovora je bio: od pesme i igre i đački program je počeo. Najmlađi su igrali i pevali „Ja posejah lan“ i „Ja posejah lubenice“.
Sestre Drobnjak, Jelena i Milana, su, uz pratnju svoje majke Dragane na gitari, poslale važnu poruku: „Nek svud ljubav cveta.“ Cela sala je pevala zajedno sa decom „Srbijo majko“, a Ognjen Vignjević je otpevao „Pukni zoro“.
Kasija Davidović je na fruli izvela nekoliko pesama. Zaigrala je i folklorna grupa sastavljena od učenika škole. Neverovatan aplauz se prolomio salom kada je Mihailo Popović recitovao stihove Dobrice Erića „Svi moji preci“.
Učenici iz Lineburga su izveli skeč „Milence – pilence“, a grupa sa Altone: „Ko je najbolji?“.
Grupa đaka koja je subotom dolazila na nastavu u Hram Svetog arhangela Mihaila izvela je skeč :“Fatalno glupa glava“ u kome su Lazar Tasić i Jana Bondžić imali važne uloge. Đaci sa Bilšteta, Maja Prokić, Kasija i Petar Davidović i Anastasija Nedić bili su uspešni ulogama u dva skeča. Na kraju programa Vasilije Lalić je dobio cveće, a konzulatu su poklonjene tri fascikle sa temama: Srbi koji su promenili svet, Srbi koji su zadivili svet i Nezaboravne Srpkinje, a Lana Kusmuk je izradila pano – Mihajlo Pupin.
Suze na rastanku
Sve je bilo veselo do trenutka kada je usledio rastanak od voljene učiteljice. Mnogima su potekle suze, ali profesorka Rašuo ih je utešila rečima da ovaj rastanak ne oseća kao nešto što je konačno i da će naći načina da se čuju i vide.
Ona je svima zahvalila i istakla:
– Bez roditelja ne bi bilo moguće sve što je urađeno za ove četiri godine. Naročito sam ponosna na lepu i korisnu saradnju škole, konzulata i Crkve.“
Đaci i roditelji su za profesorku Rašuo pripremili poklon – spomenar u koji su se svi upisali, stavili fotograafije, a ima i dečjih crteža i uz to su joj darovali i letovanje u Grčkoj.
Maturski ispit pred publikom
Osmogodišnje školovanje su završili: Lazar Zbiljić, Ana Hadnađev, Mihailo Popović i blizanci Đorđe i Milovan Lalić. Pre nego što su dobili svedočanstva mali maturanti su morali da polože kratak maturski ispit pred publikom. Vasilije Lalić ih je propitivao gradivo iz književnosti, istorije i geografije sa posebnim osvrtom na Prvi svetski rat. Uz svedočanstva nagrađeni su tabletima.
