Njenim venama teče južnjačka krv. Iako se rodila u Ofenbahu u Nemačkoj, petnaestogodišnja Andrijana Jana Todorović srcem pripada Kuršumliji, odakle su njeni roditelji pre više od dvadeset godina krenuli u potragu za boljim životom.
Nemačka im je otvorila svoja vrata, ali se svojoj Srbiji uvek rado vraćaju.
– Mama i tata su rođeni u Kuršumliji. Odrastali su uz Toplicu, najlepšu reku na svetu. A onda, u želji da stvore neki bolji život i pronađu bolje poslove, otišli su preko granice. Tamo su zasnovali porodicu, pa su stigle sestre Aleksandra (27) i Milica (25), kao i brat Milan (22). Ja sam došla poslednja. Najslađe je ostalo za kraj – ističe simpatična tinejdžerka.
Kako kaže, miljenica je u kući jer je najmlađa, a ta joj je titula veoma draga. Raspustima se raduje najviše, jer onda dolazi u Srbiju.
– Tokom celog svog odrastanja svake godine sam dolazila u Srbiju bar jednom. Kad se ima vremena, tu smo i češće. To mi je najdraži period godine. Znam da to zvuči kao kliše, ali je zaista tako. Čim su tu naši ljudi, odmah se osećam nekako potpunije. To je moj svet, moj grad, moja sredina, i uprkos tome što sam se rodila daleko, odrastam i živim daleko, Srbija je moja zemlja – kaže za „Vesti“ Andrijana.
U Srbiji je stekla mnogo prijatelja tokom godina dolaska, pa je vreme na raspustu uvek ispunjeno druženjem.
– Ovde se i deca nekako lepše druže i razvijaju prisnije odnose. Familije su bliske, čuvaju se međusobno i jedni drugima pomažu… Toga nema toliko u Nemačkoj i to je ono što mi tamo najviše nedostaje – priznaje Andrijana.
Priliku da dođe na Svesrpski dečji sabor nije želela da propusti.
– Ovde mi je divno. Mnogo je lepo što su se okupila srpska deca iz raznih delova sveta. Svi mi govorimo istim jezikom, pripadamo istom narodu i baš je lepo da se upoznamo i družimo. Treba da se ujedinimo kako bi očuvali naš jezik, kulturu i sve ono lepo što imamo – poručuje Andrijana.
Iako ide u nemačku školu, najdraže joj je druženje sa drugaricama koje takođe vode poreklo iz Srbije.
– Idem na folklor. Ja mnogo volim da igram i pevam. Moja mama kaže da sam ja sa juga, a južnjaci obožavaju pesmu, igru, veselje. Najviše volim kada imamo probe, jer su tu druženja divna. Nikad ne manjka šale i dobrog raspoloženja – otkriva devojčica iz Ofenbaha.
Tršić je bajkovit
Poseban utisak na ovu simpatičnu devojku ostavila je poseta Tršiću.
– Sve je bilo lepo tokom ove posete Srbiji, ali Tršić je na mene ostavio poseban utisak jer tu nisam bila nikada pre. Učila sam dosta o Vuku Stefanoviću Karadžiću, tako da znam koliko je on značajan za naš narod. Mnogo mi se dopala njegova kuća, kao i predmeti koji su mu pripadali, a da ne pričam o lepoti čitavog sela. Bajkovito je – oduševljena je Andrijana.
Prvi put u Beogradu
Anastasija Panić (14) živi u Malmeu, ali svakog leta dolazi u rodno mesto svojih roditelja.
– Rođena sam u Švedskoj, tamo živim već četrnaest godina, ali najlepše mi je kad sam u Srbiji. Svake godine raspust provodim u Užicu kod bake i deke. Međutim, ovo putovanje je drugačije iskustvo jer smo sve vreme sa drugarima. Smešteni smo dok dece iz škole OŠ „Starina Novak“, a moj domaćin je Milica Lazović. U njenom domu se osećam kao kod svoje kuće – govori Anastasija.
Prvi put je posetila Beograd, ali i rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, o čijem životu je do sada čitala na časovima srpskog jezika:
– Naš jezik sam učila na dodatnoj nastavi, pre svega o kulturi i istoriji. Pored svojih roditelja sam naučila da govorim i uvek ga koristimo kod kuće. U Švedskoj živi dosta ljudi sa ovih prostora, tako da imam prijatelje sa kojima mogu da koristim srpski. Zato se osećam kao da sam među svojima. Folklor je takođe još jedan od načina da se održi veza sa domovinom. Ja folklor igram odmalena i veoma sam ponosna što mogu da u najboljem svetlu pokažem našu tradiciju – ističe tinejdžerka iz Malmea za „Vesti“.
Za Anastasiju je ovaj dolazak u otadžbinu pre svega prilika da upozna zanimljivosti vezane za tradiciju i kulturu njenog naroda. Što je najvažnije, stekla je mnogo novih drugara, sa kojima će se družiti u budućnosti.
