Vukosav Đorđević, koji je prošao više od jednog veka života, ponovo je osetio radost prvog putovanja, ovaj put brzim vozom. Njegov put je počeo 1952. godine, kada je iz Bitolja stigao u Zaječar i započeo rad na železnici. Kao mašinovođa, godine i iskustvo utkivao je u svaki kilometar pruge koju je prešao, a ljubav prema vozovima nikada ga nije napuštala.
Danas, sa svojih 106 godina, Vukosav je dočekao trenutak koji je dugo sanjao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prošle godine, posetio ga je i obećao mu da će zajedno proći trasu brze pruge do Subotice, i obećanje je ispunjeno. Kada je Vukosav stigao u voz Soko, oči su mu zasijale od uzbuđenja: “Kad sam doživeo tolike godine i sad da vidim kako to izgleda. Začudilo me kako se to sada vozim u vozu na sprat!”.
Vukosav je u penziji od 1977. godine, ali ljubav prema železnici i znatiželja prema novim tehnologijama ostali su živi. Danas je svedok istorijskog trenutka, brza pruga duga 108 kilometara, sa 273 kilometra novih koloseka, četiri mosta, dva vijadukta, i prvim eko-dukta u Srbiji, omogućava da vozovi razvijaju brzinu do 200 km/h.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Za Vukosava, ovo nije samo vožnja, ovo je most između prošlosti i sadašnjosti, sećanje na decenije provedenih uz železnicu i pogled u budućnost koju je dugo sanjao. Voz Soko je prešao relaciju Beograd–Subotica za 68 minuta, a on je sada među prvima koji uživaju u toj brzini i udobnosti, sa osmehom koji govori više od hiljadu reči.
Piše: Stefan Bogdanović
