Istraživanje o mačkama jedno je od najomiljenijih područja nauke (odmah posle činjenica o psima). Prikupljene su omiljene činjenice o ovim „mačjim prijateljima“ – od toga da li vas zaista vole do načina na koji koriste svoje brkove. Uživajte u ovih osam savršenih činjenica o mačkama, potvrđenih naukom.
Prijateljstvo s mačkom moguće je steći sporim treptanjem
Naučnici su otkrili da je sužavanje očiju najbolji način za uspostavljanje odnosa s mačkama.
U istraživanju univerziteta u Portsmutu i Saseksu otkriveno je da ova tehnika imitira ono što se naziva mačjim osmehom – poznatim kao „sporo treptanje“ – i izgleda da pomaže u stvaranju veze između čoveka i mačke, piše Science Focus.
– Kao neko ko je proučavao ponašanje životinja i poseduje mačku, sjajno je pokazati da mačke i ljudi mogu na ovaj način da komuniciraju – rekla je profesorka Karen Mekomb sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta u Saseksu, koja je nadgledala istraživanje.
Kako navodi, to je nešto što su mnogi vlasnici mačaka već naslućivali, pa je uzbudljivo pronaći dokaz za to.
„Pokušajte da suzite oči prema njima kao što biste to učinili u opuštenom osmehu, a zatim ih zatvorite na nekoliko sekundi. Videćete da će odgovoriti na isti način i možete započeti neku vrstu razgovora.“
Studija je pokazala da je veća verovatnoća da mačke sporo trepću prema vlasnicima nakon što su vlasnici prvo sporo trepnuli njima, u poređenju s trenutkom kada uopšte nije bilo interakcije.
Svaka deseta kućna mačka pati od separacione anksioznosti
U istraživanju se pokazalo da svaka deseta mačka koja je bila odvojena od vlasnika ima probleme u ponašanju.
U studiji o mačkama s problemima povezanim sa separacijom primećeno je da mačke s ovim problemom češće potiču iz domaćinstava u kojima nema žena ili u kojima živi više od jedne žene.
Nedostatak igračaka, kao i odsustvo drugih kućnih ljubimaca, takođe je bio povezan s razvojem sličnih problema u ponašanju.
Vlasnici su davali osnovne informacije o svakoj mački, uključujući opise interakcija, ponašanje tokom odsustva vlasnika, kao i životno okruženje.
Analiza je pokazala da je 13,5 odsto svih mačaka ispoljilo bar jednu od osobina povezanih sa separacionim problemima. Najčešće je primećeno destruktivno ponašanje (kod 20 od 30 mačaka).
Druge osobine uključivale su prekomerno oglašavanje (19 mačaka), uriniranje na neprimerenim mestima (18), agresivnost (11), uznemirenost-anksioznost (11) i neprimerenu defekaciju (7 mačaka).
Depresija i apatija, obeležene nedostatkom energije i gubitkom interesovanja, takođe su zabeležene kod 16 mačaka s problemima povezanih sa separacijom.
Mačke vas zaista vole
Hrana je ono što je prvobitno povezalo ljude i mačke, ali to ne znači da vas vide samo kao „otvarač za konzervu“.
Hemijska analiza kostiju mačaka starih 5.300 godina iz Kine pokazala je da su ove drevne mačke bile lovci na glodare koji su živeli u skladištima žitarica. Mi smo im pružali sklonište, a one su se brinule o štetočinama.
Vremenom su u zapadnim kulturama kućne mačke birane ne samo po kandžama već i po tome koliko su mazne. Od tog trenutka počelo je da se razvija nešto dublje od ljubavi prema hrani.
Kao i kod pasa, pripitomljavanje mačaka dovelo je do izražavanja niza „mačećih“ ponašanja – lizanja, igre, donošenja poluživih miševa kući. Takva ponašanja nisu vezana samo za hranu – ona ukazuju na osećaj porodice.
U septembru 2019. objavljeno je da mačke pokazuju osobine „sigurne privrženosti“ viđene kod pasa, gde prisustvo čoveka-negovatelja izaziva ponašanja sigurnosti i smirenosti.
Postoje i posebni dokazi da mačke, kada ih neko mazi, dobijaju nagli priliv moždanih hormona sličan onome koji ljudi imaju u prisustvu svojih najbližih. Dakle, psi možda imaju ozbiljnu konkurenciju u trci za titulu najboljeg čovekovog prijatelja.
Mačke mogu da osete kada se približava oluja
Mačke, kao i mnoge druge životinje, osetljivije su od ljudi na zvuke, mirise i promene atmosferskog pritiska, pa njihove izoštrene čulne sposobnosti omogućavaju da predosete oluju mnogo pre nego što to primeti vlasnik.
Neposredno pre oluje unutrašnje uho mačke može da registruje nagli pad atmosferskog pritiska i poveže ga sa približavanjem nevremena. Ako je oluja već daleko, mačka može da čuje grmljavinu.
Takođe može da oseti miris kiše koja nailazi ili prepoznatljiv miris ozona, gasa koji ima oštar, metalni miris.
Mačke vole kutije jer su udobne
Mačke mogu spavati i do 18 sati dnevno. Pošto su samotnjaci, žele sigurno mesto za odmor.
Međutim, mačka sklupčana u maloj kutiji, čak i na otvorenom, verovatno samo izbegava hladan pod. Mačkama odgovara sobna temperatura oko 14 stepeni Celzijusa viša od one koja je prijatna ljudima, pa će, ako nema sunčevih zraka, odabrati udobnu kutiju za cipele.
Kućne mačke imaju ogroman uticaj na lokalnu divljač
Domaće mačke ubijaju više plena na određenom području nego divlji predatori slične veličine, pokazuje istraživanje.
Prema studiji iz marta 2020, lov kućnih mačaka može imati veliki efekat na lokalnu populaciju divljih životinja. Naučnici tvrde da je taj uticaj najizraženiji u blizini njihovih domova, jer se mačke uglavnom kreću u krugu od oko 100 metara.
Studija je pokazala da kućne mačke ubijaju dva do 10 puta više divljih životinja nego ekvivalentni divlji predatori.
– Pošto jedu hranu iz posude, mačke ubijaju manje plena dnevno od divljih predatora, ali su njihovi dometi toliko mali da se efekat na lokalni plen veoma koncentrisano ispoljava. Kada se tome doda neprirodno velika gustina kućnih mačaka u nekim oblastima, rizik po ptice i male sisare postaje još veći – rekao je glavni autor Rolan Kejs.
Studija je pokazala da mačke u proseku ubijaju od 14,2 do 38,9 životinja po hektaru godišnje, a najveća šteta nastaje u područjima sa narušenim staništima, poput naselja.
Mačke ne mogu da budu vegani
Mačke su u prirodi potpuno mesožderi, a određene aminokiseline, poput taurina, nalaze se isključivo u mesu i one ne mogu same da ih sintetišu ili skladište. Zbog toga veganska ishrana mačke mora biti veoma pažljivo usklađena s njenom starošću i telesnom težinom.
Nedostatak taurina može izazvati slepilo i srčanu insuficijenciju, dok previše taurina može dovesti do ozbiljnih urinarnih infekcija.
Mačke mesožderi apsorbuju sav taurin koji im je potreban iz mesa, dok se sintetički taurin, dodat u vegansku hranu, javlja u više oblika i organizam ga usvaja različitim brzinama. To čini gotovo nemogućim održavanje uravnotežene veganske ishrane za mačku.
Mačji brkovi ih čine preciznim ubicama
Karakteristični „brkovi“ mačke, sastavljeni od oko 24 pokretljive dlake, dopunjeni su manje uočljivim brkovima iznad očiju, na bradi i na zadnjem delu prednjih šapa (karpalni brkovi).
Ove zadebljale dlake prepune su nerava koji pomažu mačkama da doslovno „opipaju“ svoj plen, posebno u mraku.
Brkovi na licu poravnavaju se s širinom tela i pomažu u proceni rastojanja tokom kretanja, dok precizno ubijanje omogućavaju proprioceptori – posebni senzori na vrhovima koji registruju udaljenost, pravac i teksturu plena.
Brkovi takođe mere protok vazduha i usklađuju kretanje. Nije ni čudo što je mačka tako graciozna životinja.
