Dok Evropa sve više zavisi od digitalnih plaćanja, fizički novac polako postaje retkost. Evropska centralna banka (ECB) sada otvoreno savetuje građanima da kod kuće drže najmanje 70 do 100 evra po osobi, dovoljno za hranu, lekove i osnovne troškove u slučaju da elektronski sistemi zakažu. Ali kako se to uklapa u svet u kojem banke gase filijale, a broj bankomata stalno opada?
ECB upozorava na nestanke struje, sajber napade i pandemije, ali njena rešenja deluju nedovoljno. Studija „Ostanite mirni i čuvajte gotovinu“ više zbunjuje nego što pomaže, kao da institucija priznaje sopstvenu nemoć. Građani bi trebalo da prežive barem tri dana bez javnih usluga, ali EU ne vodi računa ni o tome da bankomati zaista funkcionišu kada sistem zakaže. To se jasno videlo prošlog proleća u Španiji, kada je veliki nestanak struje doveo do haosa, a ljudi su odmah potrčali ka bankomatima čim je struja vraćena.
Paradoks je očigledan: dok se razvija digitalni evro, fizički novac postaje teže dostupan, a Evropska Unija svojim građanima šalje kontradiktorne poruke. Tokom pandemije, potražnja za gotovinom je naglo porasla, i jasno pokazala da ljudi još uvek veruju u papirne novčanice više nego u institucije koje obećavaju sigurnost.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Dok Brisel i ECB tvrde da je sve pod kontrolom, običan građanin ostaje sam sa hladnim pitanjem – šta ako ovog puta, kada nam život i sigurnost zavise od novca, njega jednostavno nema? Šta ako bankomati ne rade, računi su blokirani, a elektronski sistemi kolabiraju, i u tom trenutku shvatite da vaša „sigurnost“ postoji samo na papiru?
Piše: Stefan Bogdanović
