Kada u Leskovcu pomenete ime Viktor Kostić, mnogi će vam reći „to je naš mali šampion“. Ima samo osam godina, ali već sada trči, skače i osvaja srca ljudi kao da je predodređen da ostavi trag u srpskoj atletici. Još kao trogodišnjak, dok su drugi mališani učili da voze bicikl ili crtaju po trotoaru, Viktor je pronašao svoju ljubav – atletiku.
Danas iza sebe ima više od pedeset medalja, a svako takmičenje na kojem se pojavi pretvara u priču za pamćenje. Sprint na 60 metara i skok u dalj su discipline u kojima blista, a sada je odlučio da se oproba i u trčanju preko visokih prepona, jer za njega prepreke postoje samo da bi bile preskočene.
Njegov put nije bio lak. Medalje ne stižu slučajno, niti se osvajaju osmehom već znojem, istrajnošću i beskrajnim ponavljanjima. Viktor trenira svaki dan, nekada i dvaput, a oduševljava svojom disciplinom: „Ako treniram više, traje oko sat vremena, ako manje, pola sata ali nikad ne preskačem.“
Iako mu je fudbal bio prva dečačka ljubav, atletika je za njega postala više od sporta – ona je način života. U svemu ga prati i podržava otac Marko, koji je ujedno i njegov trener. Njihova priča je posebna – otac i sin zajedno na stazi, rame uz rame u pobedama i porazima. „Sećam se kada je sa samo dve i po godine trčao sa decom koja su bila starija od njega, naravno, nije mogao da pobedi. Sledeće godine, takmičeći se protiv dece koja su bila dve godine starija, osvojio je svoju prvu medalju. Tada sam znao da poseduje nešto zaista retko“, kaže ponosno Marko Kostić.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Viktor je još uvek dete, pun energije i snova, ali već sada ima jasan cilj. Mašta da jednog dana stane rame uz rame sa svojim idolom Juseinom Boltom i da trči jednako brzo kao najbrži čovek sveta. Dok taj trenutak ne dođe, nastavlja da niže medalje i da osvaja osmehe publike. Njegova mladost, upornost i ljubav prema „kraljici sportova“ podsećaju nas da su najlepše sportske priče upravo one koje tek počinju da se pišu.
Piše: Stefan Bogdanović
