Kada pas čuje neku reč, da li je ona za njega samo čulni nadražaj ili sa sobom nosi neko dublje značenje?
Kada je jedan pas 2011. godine iskočio iz helikoptera u pratnji specijalnog tima Američke foke tokom prepada na nastambu Osame bin Ladena, to je inspirisalo Gregorija Bernsa.
– Pomislio sam, ako psi mogu da iskaču iz helikoptera, možemo da ih obučimo i da uđu u skener za magnetnu rezonancu – kaže on.
Ovaj neurolog je na Univerzitetu Emori već sledeće godine pokrenuo „Pseći projekat“. To je bio prvi put da se psi uče da leže mirno, bez sedativa, u skeneru za magnetnu rezonancu kako bi njihovi mozgovi mogli da se prouče.
Posmatranjem psećeg mozga istraživači su u stanju da vide kako on reaguje na nadražaje poput signala datih rukom, zvukova i mirisa. Aktivnost u centru za nagrađivanje može da pokaže da li psi daju prednost ljudskoj naklonosti ili hrani (većina ih podjednako voli) i koji psi možda nisu pogodni za vršenje dužnosti službenih pasa (ako, na primer, postaju previše uznemireni ili napeti u prisustvu nepoznatih lica), prenosi Nacionalna geografija.
Berns sada želi da sazna kako psi razumeju jezik ljudi: „Kada pas čuje neku reč, da li je ona za njega samo čulni nadražaj ili sa sobom nosi neko dublje značenje?“ Da bi to otkrio, on je već proveo čitavu jednu godinu posmatrajući aktivnost psećeg mozga dok sluša poznate i besmislene reči.
Zbog toga što su pseće moždane strukture i procesi verovatno jedinstveni i složeni poput naših, biće potrebne godine testiranja da bi se odgonetnulo kako funkcionišu. „Kada govorimo o psima, to je isto toliko mnogoznačno kao kad govorimo o ljudima“, kaže Berns. „Psi se razlikuju jedni od drugih kao što se i ljudi međusobno razlikuju.“
Bebeći govor
Poput ljudskih beba, štenci bolje reaguju na visoke nego na niske tonove ljudskog govora. Istraživači u Njujorku i Francuskoj otkrili su da visoke frekvencije u govoru zaista mogu da pomognu štencima u upoznavanju reči – ali kad odrastu, psi više ne vole visoke oktave.
U ritmu
I ljudi i njihovi psi nalaze utehu u muzici. Istraživači sa Univerziteta Glazgov puštali su psima pet različitih traka s muzikom i nadzirali nivo njihovog stresa. Iako su reakcije bile različite, muzika je imala umirujući efekat – naročito lagani rok i rege.
Štenci iz epruvete
Posle decenija testiranja istraživači sa Instituta Smitsonijan i Univerziteta Kornel proizveli su leglo štenaca vantelesnom oplodnjom. Naučnici se nadaju da će ovu tehniku iskoristiti za sprečavanje genetskih bolesti koje su zajedničke ljudima i psima.
Unutar porodice
Kada je reč o socijalnoj inteligenciji, mala deca ispoljavaju obrasce sličnije psima nego šimpanzama, iako su šimpanze u bližoj vezi s ljudima. Naučnici sa Univerziteta Arizona ustanovili su da su psi i deca neke komunikacione zadatke izvršavali bolje od šimpanzi.
