Na Miholjskoj prevlaci, mestu stradanja 72 srpska monaha koje su Mlečani otrovali u 15. veku, započinje obnova jedne od najznačajnijih svetinja srpskog primorja, manastira Svetog arhangele Mihaila. Ova vest nosi snažnu simboliku: tamo gde je vekovima vladala tišina i zaborav, ponovo se uzdiže vera, kao svedočanstvo istrajnosti naroda i pobede nad istorijskim nepravdama.
Na ovom svetom mestu još 1219. godine Sveti Sava osnovao je Zetsku episkopiju, čime je Miholjska prevlaka postala jedno od ključnih duhovnih središta srednjovekovne Srbije. Manastir, podignut na temeljima starijeg samostana, vekovima je bio duhovni i kulturni oslonac naroda. Međutim, sredinom 15. veka, u vreme mletačke vlasti, dolazi do tragičnog događaja: 72 monaha su otrovana arsenom, a zatim su preživeli dokrajčeni i hram je razoren pod izgovorom kuge.
Posle tog zločina, život na prevlaci je utihnuo. Sedište Mitropolije preneto je na Cetinje, a manastir je vekovima ostao pust. Tek krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući požrtvovanoj Katarini Vlastelinović, obnovljena je manja crkva, ali su pokušaji potpune obnove nailazili na prepreke i neprijateljstva. Njena tragična sudbina dodatno je produbila istorijsku dramu ovog mesta.
Istina o stradanju monaha dugo je bila potiskivana, sve do 1997. godine kada su toksikološke analize na VMA potvrdile da su zaista otrovani. Nalazi su pokazali prisustvo arsena, a tragovi nasilja na kostima svedoče o brutalnom završetku njihovog stradanja. Ovi mučenici danas su uvršteni u kalendar svetitelja Srpskog primorja.
Danas, nakon vekova zapuštenosti, Miholjska prevlaka dobija novu šansu. Državne institucije dale su saglasnost za obnovu kompleksa, a planirana izgradnja velikog hrama predstavlja ne samo građevinski poduhvat, već i duhovno vaskrsenje. Ovo mesto, koje je preživelo zločin, zaborav i istorijske lomove, ponovo postaje tačka okupljanja i sećanja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kada se istorija često preispisuje, ili zaboravlja, obnova Miholjske prevlake podseća da istina, koliko god bila potiskivana, na kraju pronađe svoj put. Ruševine su govorile vekovima – sada će ponovo govoriti zvona.
Piše: Stefan Stojanović
