U leto 1905. godine, daleko od univerzitetskih katedri i naučnih rasprava koje će promeniti svet, Albert Ajnštajn pojavio se u Vojvodini kao – zet iz ugledne srpske kuće. Mladi fizičar, tada još bez slave koja će ga učiniti jednim od najvećih umova u istoriji, došao je u Kać i Novi Sad sa suprugom Milevom Marić, matematičarkom iz Titela, i njihovim sinom. Ono što je zatečeno okruženje pamtilo nije bila teorija relativiteta, već čovek neobičnog ponašanja – opušten, nasmejan, sa detetom na ramenima, daleko od konvencija tadašnjeg građanskog sveta.
Kako beleži Desanka Đurić-Trbuhović u knjizi „U senci Alberta Ajnštajna“, dolazak bračnog para izazvao je veliku pažnju. Kuća Marićevih bila je puna rodbine i znatiželjnika, a Ajnštajn se ponašao „prirodno i ležerno“, noseći sina na leđima kroz grad. Upravo ta neposrednost izdvajala ga je od sredine koja je negovala stroga pravila ponašanja, pa su ga Novosađani, pomalo zbunjeni, prozvali „šaljivi, pa i pomalo šašavi Marinin zet“.
Istog leta Ajnštajnovi su boravili i u Beogradu, gde su gostovali kod prijatelja sa studija. Šetnje Kalemegdanom, izleti do tadašnjeg jezera u Rakovici i druženja uz razgovor i šalu ostavili su trag u sećanjima savremenika. Govorio je viceve, pokušavao da ostavi utisak običnog čoveka, a u jednoj zabeleženoj izjavi čak je uz dozu ironije hvalio Srbe kao „genijalnu naciju“ – kroz prizmu svoje supruge.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ipak, iza te gotovo idilične slike krila se složenija sudbina. Ajnštajn je ubrzo napustio Milevu, a brak je formalno okončan 1919. godine. Kao deo sporazuma, pristao je da joj ustupi novac od buduće Nobelove nagrade, što je i učinio dve godine kasnije. Time su, simbolično, prekinute i njegove veze sa Srbijom.
Piše: Nina Stojanović
