Nemačka se suočava sa novim talasom unutrašnjih podela, dok će u Gimnaziji „Hana Arent“ u Barsinghausenu učenici devetog i desetog razreda 15. aprila obavezno prisustvovati susretu sa levim aktivistom i piscem Jakobom Špringfeldom, u isto vreme radikalne levičarske grupe pripremaju masovne blokade i proteste protiv saveznog kongresa AfD-a, zakazanog za 4. i 5. jul u Erfurtu. Kako prenose nemački mediji u središtu spora nalaze se sve otvorenije optužbe da se u školama mladima nameće jednostrano političko usmeravanje, dok se na ulicama pojačava pritisak na legalne političke skupove, što dodatno produbljuje već ozbiljnu polarizaciju u nemačkom društvu.
Kako izveštava „Junge Freiheit“, inicijativa za obavezni susret sa Špringfeldom potekla je od lokalne grupe „Omas gegen Rechts“ (Bake protiv desnice), koje su ga preporučile školi nakon njegovog nastupa u obližnjem Ratsgimnasiumu u Stadthagenu. Reč je o autoru koji u svojim nastupima i knjigama upozorava na jačanje desničarskih i kako tvrdi, antidemokratskih snaga u istočnoj Nemačkoj. Direktorka škole Silvija Bete branila je odluku rečima da „političko obrazovanje ne može biti neutralno“ uz najavu da će događaj biti pripremljen i naknadno obrađen na časovima politike.
Takva odluka izazvala je burne reakcije roditelja, koji tvrde da nisu bili posebno i jasno obavešteni o obaveznoj prirodi događaja. U delu javnosti otvorilo se pitanje da li škola, umesto obrazovanja, ulazi u prostor ideološkog usmeravanja učenika. Kritike su dodatno pojačane činjenicom da škola nosi ime Hane Arent, intelektualke koja je kroz svoja dela upozoravala na opasnosti totalitarizma, političkog pritiska i nametnutog jednoumlja. Upravo zato, protivnici ovakvog pristupa smatraju da je reč o simbolički posebno spornoj odluci.
Istovremeno, prema navodima medija Compact Magazin, levičarske strukture ozbiljno se pripremaju za savezni partijski kongres AfD-a, koji će 4. i 5. jula biti održan u Erfurtu. Aktivisti saveza „Widersetzen“ najavili su masovne blokade svih pristupnih puteva, uz očekivanje da će se okupiti više od 15.000 demonstranata spremnih na „građansku neposlušnost“. U nemačkoj javnosti sve su glasnija upozorenja da bi protesti mogli da prerastu u ozbiljne incidente, tim pre što se u organizaciju uključuju i grupe iz šire radikalno-leve scene.
Zbog toga policija Tiringije već priprema najveći bezbednosni angažman u istoriji te pokrajine, sa više od 6.000 policajaca iz cele zemlje. Vlasti strahuju da bi političke tenzije, koje se već osećaju u školama, medijima i javnom prostoru, tokom leta mogle da se preliju i na ulice u mnogo oštrijem obliku. Na jednoj strani nalaze se oni koji tvrde da brane demokratiju od desnog radikalizma, a na drugoj oni koji upozoravaju da se pod tom parolom sve češće guši politički pluralizam i pravo na drugačije mišljenje.
Ova dva paralelna procesa, politizacija obrazovanja i jačanje uličnog aktivizma, sve jasnije pokazuju koliko je nemačko društvo danas podeljeno. Pitanje više nije samo da li postoji sukob levice i desnice, već da li državne i društvene institucije još uspevaju da sačuvaju minimum neutralnosti ili i same postaju deo otvorene političke konfrontacije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Savremena Nemačka suočava se sa sve dubljom polarizacijom, u kojoj se granice između obrazovanja, politike i aktivizma opasno brišu. Iako su kritike na račun AfD-a često zasnovane na njenim radikalnim, ksenofobičnim i kontroverznim stavovima, ostaje činjenica da odgovor na takvu politiku ne može biti nova radikalizacija društva. Kada škole ulaze u zonu ideološkog uticaja, a ulice postaju poprište političkih obračuna, prostor za ozbiljan dijalog se sužava. Dugoročno, takav razvoj ne jača demokratiju, već je čini slabijom, nestabilnijom i podložnijom još dubljim podelama.
Piše: Nina Stojanović
