Švajcarska će do 2040. godine morati da izgradi čak 600 novih domova za negu starih, ali umesto objedinjavanja kapaciteta, dva najveća igrača na tržištu „Tertianum“ i „Senevita“ – ušla su u otvoreni pravni sukob. Kako prenosi „Tages-Anzeiger“, planirana kupovina Senevite od strane Tertianuma propala je 9. aprila, kada je francuski vlasnik, kompanija koja se bavi negom starih lica „Emeis“ iznenada odustala od posla, što je izazvalo oštru reakciju i pokretanje sudskog postupka. Time je dodatno uzdrmana konsolidacija tržišta koje već trpi zbog manjka kapaciteta i hroničnog nedostatka osoblja, dok veliki lanci jačaju, a manji polako nestaju.
Prema izveštajima švajcarske javne televizije SRF i lista „Der Bund“, dogovor o preuzimanju, vredan između 250 i 270 miliona švajcarskih franaka, bio je spreman još od decembra 2025. godine. Spajanjem dve kompanije nastao bi dominantan igrač sa više od 6.400 mesta za negu, preko 4.400 stanova sa uslugama i oko 11.000 zaposlenih. Kompanija „Emeis“ je pozivajući se na „promenu strategije“, odustao od transakcije, što je „Tertianum“ ocenio kao jasno kršenje ugovora. Trgovinski sud u Cirihu izdao je superprovizornu zabranu kojom je gigantu „Emeis“ privremeno zabranjeno da menja bilo šta u poslovanju Senevite dok spor traje.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi sukobi dodatno usporavaju širenje kapaciteta u zemlji koja se suočava sa snažnim talasom starenja stanovništva. Kako navodi „Tages-Anzeiger“, veliki lanci poput „Tertianuma“ i „Senevite“ već imaju dominantan položaj na tržištu, dok manji i javni domovi sve teže opstaju pod pritiskom rastućih troškova i hroničnog manjka radne snage. Umesto stabilizacije sistema, sudski spor sada unosi novu neizvesnost u sektor koji bi morao da se širi i jača, a ne da troši energiju na višemesečne pravne bitke.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok Švajcarska na sudu rešava sudbinu svojih najvećih lanaca domova za stare, ova priča za srpsku dijasporu nosi jasnu poruku, briga o starijima ne sme da bude svedena isključivo na profit i tržišnu dominaciju. U trenutku kada i naše društvo oseća posledice starenja stanovništva od ključne je važnosti da se sistemi nege razvijaju sa fokusom na dostojanstvo korisnika, a ne samo na brojke, spajanja i akvizicije. Sudski rat u Cirihu pokazuje da čak i u najuređenijim državama privatizacija nege starijih može da proizvede haos, nesigurnost i duboke poremećaje. Odnos prema najstarijima zato ostaje civilizacijsko pitanje, a ne samo poslovna računica.
Piše: Nina Stojanović
