Prema najnovijim podacima Austrijskog udruženja kreditora (AKV), objavljenim 10. aprila 2026. godine, austrijska privreda i dalje tone pod teretom duboke krize. U prvom kvartalu otvoreno je 1.045 stečajnih postupaka nad firmama, dok je još 891 zahtev odbijen jer preduzeća nisu imala dovoljno imovine ni da pokriju troškove samog postupka. Ukupno 1.936 slučajeva pokazuje razmere problema sa kojim se Austrija suočava.
Najteže su pogođene klasične grane na kojima je Austrija decenijama gradila svoj prosperitet: građevinarstvo sa 261 stečajem, trgovina sa 250 i ugostiteljstvo sa 180 slučajeva. Posebno zabrinjava pad udela uspešnih sanacija na svega 20,72 odsto, što je znatno ispod prethodnih godina i dodatno potvrđuje da sve veći broj firmi više nema snagu za oporavak.
Među najvećim slomovima izdvaja se „Laura Privatstiftung“ sa obavezama većim od milijardu evra, dok stečajevi u automobilskoj dobavljačkoj industriji, poput „Wollsdorf“ i „Eitek“, prete da bez posla ostave veliki broj radnika. AKV upozorava da su upravo u tim postupcima ugrožena brojna radna mesta i da je čak moguć i nastavak izmeštanja proizvodnje u inostranstvo.
Ukupne obaveze otvorenih firmi u stečaju dostigle su 2,29 milijardi evra. Iza tih brojki, kako navodi AKV, stoje geopolitičke tenzije, rat na Bliskom istoku, rast cena energije, inflatorni pritisci i pad investicione spremnosti. Posebno je alarmantno što broj odbijenih zahteva zbog potpune besparice preduzeća naglo raste, što ukazuje da se deo austrijske privrede više ne bori za oporavak, već za golo preživljavanje.
Dodatni signal uzbune jeste činjenica da je tokom prva tri meseca ove godine u Austriji svake nedelje u proseku otvarano oko 80 stečajnih postupaka nad firmama. Iako AKV za sada govori o mogućoj blagoj stabilizaciji do kraja godine, procena od oko 4.100 otvorenih firminih stečajeva u 2026. godine jasno pokazuje da bi i ova godina mogla ostati pri samom vrhu rekordnih kriznih bilansa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Privatni stečajevi dodatno oslikavaju razmere drame – otvorena su 2.242 postupka uz prosečan dug od 155.600 evra po dužniku. To više nije prolazna poteškoća, već duboko upozorenje da zapadni ekonomski model trpi ozbiljne udare kada se politika udalji od interesa privrede i običnog čoveka. Austrijski primer jasno pokazuje da račun kad-tad stiže i da ga na kraju najskuplje plaćaju firme, radnici i porodice.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
