U noći između 31. decembra i 1. januara, dok je bar „Le Constellation“ u Kran-Montani goreo kao buktinja, osamnaestogodišnji Henri D. iz kantona Vo nije pobegao. Naprotiv. Pošto je sa drugarom izašao na svež vazduh svega minut ili dva pre požara, začuo je vriske i vratio se pravo u pakao. Dva puta je ulazio u plamen da izvuče prijatelje, pomagao povređenima ispred bara i stao tek kada ga je vatrogasac upozorio da su vrelina i otrovni dim postali smrtonosni. Jedan od njegovih prijatelja je poginuo, ostali su teško povređeni. Henri je ostao fizički nepovređen, ali psihički slomljen. Za tužilaštvo kantona Vale ovaj mladić nije žrtva požara u kojem je stradala 41 osoba. Kako prenosi švajcarski portal „Blick„, tužilac je odbio njegov zahtev za status oštećenog uz obrazloženje da je njegova trauma „indirektna“.
Mladić je te večeri rezervisao sto za desetoro prijatelja, plativši hiljadu švajcarskih franaka. Tek što su on i jedan drug izašli da udahnu vazduh, odjeknula je eksplozija. Bez oklevanja su se vratili. Najpre su naišli na dvojicu lakše povređenih članova svoje grupe, a zatim i na trećeg, sa teškim opekotinama po rukama. Henri se nije zaustavio – ušao je u bar, izvukao koga je mogao, izašao, pa zatim ponovo pokušao da prodre unutra.
Njegov advokat je u zahtevu naveo da je Henri potpuno svestan „neverovatne sreće“ što je izašao samo nekoliko minuta pre izbijanja požara, ali i da je duboko potresen činjenicom da njegovi prijatelji nisu imali istu sreću. Zbog teške psihičke traume bila mu je potrebna stručna psihološka pomoć. Upravo zato zatražio je da mu bude priznat status žrtve, kako bi imao pristup spisima i pravo na odštetu.
Tužilaštvo kantona Vale, međutim, pre nekoliko dana odbilo je taj zahtev. U obrazloženju se navodi da žrtva mora da pretrpi štetu koja je „direktno uzročno povezana sa krivičnim delom“. Pošto je Henri u trenutku izbijanja požara već bio napolju i na bezbednom, a zatim se dobrovoljno vratio da spasava druge, njegova trauma je ocenjena kao indirektna. Zbog toga ne može da učestvuje u postupku kao privatni tužilac niti da uživa punu pravnu zaštitu koja pripada oštećenima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Birokratska hladnoća švajcarskog tužilaštva u ovom slučaju ostavlja gorak utisak. Mladić koji je rizikovao život da spase druge, koji je gledao kako mu prijatelji gore i umiru, sveden je na status svedoka sa „indirektnom traumom“. U svetu u kojem se hrabrost i solidarnost često slave samo deklarativno, a pravda svodi na usko tumačenje paragrafa, ovakva odluka pogađa samu suštinu ljudskosti. Henri D. nije samo svedok tragedije, on je heroj koji zaslužuje više od pravničke formulacije. Ako sistem ne ume da prepozna one koji su pokušavali da spasu tuđe živote, onda taj sistem nije samo hladan, već i duboko nepravedan.
Piše: Nina Stojanović
