Riđokosa lepotica ležala je u kremaljskim odajama, a njeno telo se grčilo u strašnim mukama. U tridesetoj godini života, Jelena Glinska, druga žena koja je samostalno vladala Rusijom posle kneginje Olge – iznenada je izdahnula. Srpkinja po majci Ani Jakšić, ova odlučna i hrabra regentkinja uspela je za samo pet godina da uvede novac koji i danas zovemo „kopejka“, utvrdi granice carstva, slomi bojarске zavere i postavi čvrste temelje za vladavinu svog sina, budućeg Ivana Groznog. Njena smrt od trovanja živom ostala je jedna od najmračnijih tajni moskovskog dvora.
Rođena u plemićkoj porodici Glinki, Jelena je majčinim venama nosila ponos srpskih vojvoda Jakšića, koji su se borili protiv Osmanlija u burnim vremenima pada Despotovine. Kada je 1526. godine postala supruga velikog kneza Vasilija III, malo ko je mogao pretpostaviti da će posle njegove smrti 1533. godine preuzeti uzde moći u svoje ruke. Umesto da bude samo udovica i majka malog naslednika, postala je prava vladarka – energična, obrazovana i nepopustljiva.
Na njenim srebrnim novčićima osvanuo je konjanik sa kopljem i tako je rođena „kopejka“, naziv koji je preživeo vekove i carstva. Istovremeno je pokrenula veliku gradnju: -obnavljani su Vladimir, Tver, Jaroslavlj, Volgoda i drugi gradovi, a granice su se utvrđivale od Litvanaca na zapadu, krimskih Tatara na jugu i kazanjskih na istoku. Spoljna politika bila joj je čelična – litvanski kralj Sigizmund I potcenio je „slabu ženu“ i izgubio rat, dok je sa Švedskom sklopljen unosan trgovinski sporazum.
U pozadini svega stajala je njena majka, stopostotna Srpkinja Ana Jakšić – hrabra žena koja se nije predala bolu posle ćerkine smrti, već je prihvatila ulogu babe i vaspitača malog Ivana. Pod njenim okom budući Grozni car rastao je u ambijentu koji će oblikovati jednu od najmoćnijih ličnosti ruske istorije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Priča o Jeleni Glinskoj nije samo stranica ruske istorije – ona je i ponosna nit naše srpske sudbine. Dok se danas često pitamo gde je naš uticaj u velikom svetu, dovoljno je setiti se da je pola srpske krvi teklo venama žene koja je krojila Rusiju pre Ivana Groznog. Ana Jakšić, prava Srpkinja, nije samo rodila regentkinju – ona je odgajala cara čije će carstvo dosegnuti do Pacifika. U hladnoj moskovskoj zimi, srpska toplina i hrabrost pokazale su se jačim od svih intriga i otrova.
Piše: Nina Stojanović
