Državni vrh obeležio je 6. april u Beogradu, podsećajući na uništenje Narodne biblioteke Srbije, spaljene u nacističkom bombardovanju 1941. godine. Početak Drugog svetskog rata doneo je plansko razaranje ove institucije, koja je ciljano pogođena kao srce kulturne baštine naše zemlje.
Zgrada na Kosančićevom vencu direktno je stradala od zapaljivih bombi tokom popodnevnog naleta nemačke avijacije. Požar je nezaustavljivo tinjao sve do 9. aprila, gutajući celokupan fond bez ijedne knjige spasene iz ruševina, kao najteži udarac zadat srpskoj kulturi.
Razaranje je zbrisalo oko 500.000 knjiga i periodike, hiljade dokumenata, te dragocene kartografske, grafičke i arhivske zbirke. Nenadoknadivu prazninu ostavili su unikatni rukopisi i povelje nastali od 12. do 17. veka, kao i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića i drugih velikana, koje su čuvale gotovo milenijum istorije.
Ustanova osnovana još 1838. godine decenijama je gradila nacionalni fond, ali planirano izmeštanje građe pred sam napad nikada nije sprovedeno. Posledica je bila potpun nestanak blaga koje ni posleratna obnova fonda nije mogla da nadomesti. Ruševine na Kosančićevom vencu danas podsećaju na razmere počinjenog kulturocida i prioritet očuvanja kulturnog nasleđa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas Narodna biblioteka Srbije nastavlja svoju misiju u modernoj zgradi na Vračaru, otvorenoj simbolično na danšnji dan 6. aprila 1973. godine. Kroz obimnu digitalizaciju fonda i savremene programe, Narodna Biblioteka čuva sećanje na izgubljeno blago i prenosi ga novim generacijama, dok ruševine na Kosančićevom vencu ostaju večni podsetnik na cenu kulturnog identiteta.
Piše: Stefan Bogdanović
