Beogradska kaldrma te 1903. godine odjekuje isključivo topotom kopita i škripom drvenih točkova, dok prosečan stanovnik prestonice brže od fijakera ništa u životu nije video.
Glavna železnička stanica tog aprilskog jutra postaje mesto neverovatnog događaja – iz vagona izlazi ogromna drvena kutija na točkovima, ali bez konjske zaprege. Unutra se krije „Nesselsdorf“ tip B, mašina koja će ostati upamćena kao prvi automobil koji je ikada kročio na tlo Srbije.
Vlasnik ovog tehnološkog čuda bio je bogati beograđanin Boža Radulović. Kako Boža nije imao predstavu o tome kako se novo vozilo pokreće, u paketu sa autom stigao je i šofer iz Austro-Ugarske. Vodeno hlađeni dvocilindrični bokser motor od svega 12 konjskih snaga odjeknuo je, ostavivši pola stanice u potpunom čudu. Maršruta prve vožnje bila je Nemanjinom ulicom, preko Kneza Miloša, pravo do Topčidera. Prolaznici su u neverici trljali oči, a pojedini su se čak i krstili.
Nesselsdorf, koji je dizajnom podsećao na fijaker bez konja, bio je prava retkost, proizvedeno je svega 38 takvih primeraka, a fabrika koja ga je proizvela danas nosi ime Tatra i svetski je poznata po proizvodnji legendarnih kamiona.
Upravo taj istorijski 3. april 1903. godine Auto-moto savez Srbije danas simbolično slavi kao svoj dan i apsolutni početak automobilizma u našoj zemlji. Iako je era točkova tada tek počela, samo udruženje, pod nazivom „Prvi srpski auto-klub“, zvanično je osnovano nešto kasnije, 1921. godine u Beogradu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Vremenska distanca od tog trenutka iznosi više od 123 godine. Put od ovog uvoznog čuda preko Yuga i Stojadina, pa sve do današnjih modernih mašina, trasirao je jedan hrabri Beograđanin željan nečega što niko drugi u zemlji nije posedovao.
Piše: Stefan Bogdanović
