Kako prenosi austrijski portal „heute.at“, Evropa ulaže stotine milijardi evra u bezbednost i odbranu, a sada i dugo neutralne Austrija i Švajcarska žele znatno veći udeo u tim ogromnim poslovima, ne odustajući pritom od svog formalnog statusa neutralnosti.
Prema izveštaju „heute.at“, zemlje Evropske unije planiraju da u narednim godinama investiraju stotine milijardi evra u modernizaciju vojske, nabavku novog naoružanja i razvoj domaće odbrambene industrije. Reč je o ogromnom tržištu koje se ubrzano širi pod pritiskom novih geopolitičkih napetosti, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom i Srednjem Istoku, kao i sve izraženijeg zahteva da Evropa jača sopstvene vojne kapacitete. U takvoj situaciji i Austrija i Švajcarska, iako tradicionalno neutralne i van NATO-a, vide priliku da kroz svoje kompanije zauzmu povoljniju poziciju i ostvare značajnu ekonomsku korist.
Austrijske firme poput Steyra, Glocka i Hirtenbergera već raspolažu ozbiljnim kapacitetima u proizvodnji pešadijskog naoružanja, municije i komponenti za oklopna vozila. Sa druge strane u Bernu se naglašava da Švajcarska ima visokotehnološke kompanije kao što su Pilatus i RUAG, koje proizvode avione, specijalna vozila, sofisticirane sisteme i preciznu municiju. Obema državama je kako navodi „heute.at“, zajednički stav da neutralnost mora ostati netaknuta, ali da njihova vojna i odbrambena industrija ne sme biti automatski isključena iz velikih evropskih tendera i novih bezbednosnih aranžmana.
Upravo u tome leži i glavna kontradikcija cele priče. Dok se Beč i Bern i dalje politički pozivaju na neutralnost kao važan deo svog identiteta, istovremeno sve otvorenije traže mesto u poslovima koje donosi novo evropsko naoružavanje. To pokazuje da se neutralnost danas sve više tumači fleksibilno – ne kao potpuna distanca od vojnih procesa, već kao politička pozicija koja ne isključuje ozbiljnu zaradu u sektoru odbrane.
Deo stručnjaka upozorava da bi preveliko uključivanje Austrije i Švajcarske u evropske odbrambene programe moglo da dovede u pitanje kredibilitet njihove neutralnosti, posebno u trenutku kada se sukob između Istoka i Zapada dodatno produbljuje. Po njihovoj oceni, teško je dugoročno zadržati status neutralnog aktera, a istovremeno učestvovati u velikim vojnim i industrijskim projektima koji imaju jasne geopolitičke posledice.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok neutralne Austrija i Švajcarska otvoreno podižu vojne budžete i traže svoj deo u evropskom naoružavanju, kod nas se i dalje vodi kampanja protiv jačanja odbrambenih sposobnosti Srbije. Pojedini opozicioni mediji i analitičari žestoko kritikuju predsednika Aleksandra Vučića zbog ulaganja u modernizaciju Vojske Srbije, optužujući ga za „militarizaciju“ i navodno nepotrebno jačanje vojne moći.
Realnost je sasvim jasna, ako čak i strogo neutralne zemlje, koje decenijama grade imidž uzdržanosti i distance prema vojnim savezima, danas shvataju da u ovakvom svetu jača odbrana nije stvar hira nego nužnosti, onda je politika predsednika Vučića ne samo ispravna, već i dalekovida. U vremenu rastućih kriza, novih podela i otvorenog naoružavanja širom Evrope, svaka ozbiljna država mora da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, sopstvenoj vojsci i sopstvenim kapacitetima.
Zato je krajnje vreme da se sa više odgovornosti govori o potrebi da Srbija ostane vojno snažna, tehnološki modernizovana i sposobna da zaštiti svoje interese. Politika jačanja odbrane nije nikakva ekstremna ideja, već elementarna dužnost svake države koja želi da opstane u nestabilnom svetu. Upravo zato takvu politiku ne treba osporavati, već jasno podržati i afirmisati.
Piše: Nina Stojanović
