Dok se širom sveta i dalje traga za poslednjim tragovima nacističkih zločinaca, Švajcarska je odlučila da dosije Jozefa Mengelea, jednog od najsvirepijih zločinaca 20. veka, zaključa u sef sve do 2071. godine. Istoričar Žerar Vetcštajn iz Berna pokrenuo je sudski postupak protiv sopstvene države jer mu Savezna obaveštajna služba uporno odbija pristup dokumentima, pozivajući se na „nacionalnu bezbednost“ i zaštitu ličnih podataka. Prema pisanju lista Neue Zürcher Zeitung (NZZ), iza ove odluke krije se mnogo više od puke birokratske procedure – pitanje koliko je Švajcarska zaista bila umešana u prikrivanje tragova i dokaza o nacistima posle rata.
Mengele, poznat kao „Anđeo smrti“ iz Aušvica, na rampi logora Birkenau odlučivao je o životu i smrti stotina hiljada ljudi, dok je nad zatočenicima, naročito blizancima, sprovodio nehumane medicinske eksperimente u ime „unapređenja germanske rase“. Posle sloma Trećeg rajha uspeo je da pobegne zahvaljujući mreži pomagača i lažnim dokumentima. Pouzdano je utvrđeno da je 1956. godine boravio u švajcarskom zimovalištu Engelberg, gde je skijao sa porodicom. Postoje i ozbiljne indicije da je 1961. godine bio u Cirihu. Umesto da pomogne u rasvetljavanju tih tragova, Švajcarska je odlučila da čitav dosije zapečati za narednih 45 godina.
Vetcštajn smatra da dokumenta mogu da otkriju da li je Mengele u Švajcarskoj planirao naredne korake bekstva i ko mu je pružao zaštitu ili logističku podršku. Međutim, Savezna obaveštajna služba tvrdi da bi otvaranje dosijea ugrozilo „javnu bezbednost“ i privatnost trećih lica. Istoričar je prošle nedelje podneo žalbu Saveznom upravnom sudu u Sankt Galenu. Ako služba do 20. aprila ne promeni stav, slučaj će verovatno završiti pred Saveznim vrhovnim sudom. Vetcštajn je već pokrenuo kraudfanding kampanju, jer sudski troškovi premašuju 6.000 švajcarskih franaka.
Odluku o zapečaćivanju oštro kritikuje i predsednik Švajcarskog istorijskog društva Saša Zala, koji je naziva „cenzurom“ i simptomom dubljeg sistemskog problema. Pre pet godina sličan zahtev podnela je i istoričarka Regula Boksterli, ali je odustala zbog komplikovane procedure i visokih troškova. Sada se u priču uključio i socijaldemokrata Sedrik Vermut, koji će u junu podneti interpelaciju u parlamentu sa zahtevom da Savezni savet naloži otvaranje dosijea. Prema NZZ, mnogi stručnjaci sumnjaju da Švajcarska ovako dugim rokom zapravo štiti sopstveni ugled i moguće neugodne veze svojih obaveštajnih i policijskih službi sa nacističkim beguncima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švajcarska, koja se decenijama predstavlja kao neutralna i moralno besprekorna oaza Evrope, pokazuje spremnost da čuva tajne koje bi mogle da razotkriju njenu dublju povezanost sa mrežama za spasavanje nacističkih zločinaca. Zapečaćivanje Mengeleovog dosijea do 2071. godine nije zaštita privatnosti, već klasično prikrivanje istorijske istine. Koliko su švajcarska policija i obaveštajne službe namerno odugovlačile ili zatvarale oči dok je „Anđeo smrti“ nesmetano boravio na njihovoj teritoriji? Hiljade Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda stradalih u Jasenovcu, Aušvicu i logorima širom Evrope zaslužuju da se sazna puna istina, a ne da ona ostane zaključana u sefovima radi zaštite švajcarskog ugleda. Portal Vesti Online smatra da ovakva politika nije neutralnost, već je saučesništvo u zaboravu jednog od najvećih zločina 20. veka. Istorija se ne sme zakopavati da bi se sačuvala fasada „čiste“ Švajcarske.
Piše: Nina Stojanović
