Sećanje na martovski pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine obeleženo je 17. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu, uz prisustvo državnih zvaničnika, vrha Srpske pravoslavne Crkve, porodica žrtava i građana. Tokom nasilja 17. i 18. marta, u 33 mesta ubijeno je 16 Srba. Povređeno je više od 900 ljudi, dok je 4.000 prognano sa svojih ognjišta. Uništeno je 935 kuća i spaljeno 35 verskih objekata, uključujući spomenike najviše kategorije, uz devastaciju preko 10.000 fresaka, ikona i crkvenih dragocenosti.
Komemorativni program počeo je minutom ćutanja i porukom da istina ne sme pasti u zaborav. Prisutnima se obratio predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, dok je u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića govorio njegov savetnik Miloš Vučević.
Talas nasilja 2004. pokrenut je lažnim vestima o stradanju albanske dece u reci Ibar, a koordinisani neredi obuhvatili su desetine hiljada učesnika, na šta međunarodne snage nisu adekvatno reagovale. Najteže su pogođeni Prizren, Čaglavica, Obilić i Kosovska Mitrovica, gde su svetinje i imovina uništavani pred očima vojnika KFOR-a i UNMIK-a.
Dve decenije kasnije, nalogodavci i dalje nisu procesuirani, dok su posledice vidljive kroz otežan povratak prognanih i stalne pritiske na preostalo stanovništvo. Jasne poruke sa skupa ukazuju da sećanje ostaje trajna obaveza, a očuvanje identiteta jedini odgovor na zaborav.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Zajednički glas brojnih ministara sa ovog skupa odjeknuo je kao zavet da martovski užas nikada ne sme pasti u zaborav. Prisustvo ministarke Milice Đurđević Stamenkovski i ostalih članova Vlade potvrdilo je nepokolebljivo jedinstvo u očuvanju sećanja na stradanje naroda. Čuvanje istine o pogromu ostaje temelj opstanka i jedini bedem pred pokušajima revizije istorije.
Piše: Stefan Bogdanović
