U Beču, gde se austrijski javni zdravstveni sistem sve više suočava sa dugim listama čekanja i manjkom lekara koji primaju pacijente preko javnog osiguranja, oko 40% građana već plaća privatno osiguranje kako bi izbeglo višemesečno čekanje na osnovne preglede i operacije. Na to upozorava generalni direktor osiguravajuće kuće „UNIQA“, Andreas Brandšteter u izjavi za austrijski list „Die Presse“. Kako prenosi ovaj medij u izveštaju od 13. marta 2026. godine, Brandšteter ne želi direktno da ulazi u političke rasprave, ali poručuje da brojke same govore. Sve više Austrijanaca uzima privatnu dopunu jer javni sistem, uprkos velikim ulaganjima, ne uspeva da obezbedi dovoljno brzu i dostupnu zdravstvenu zaštitu.
Kako dalje navodi „Die Presse“, Brandšteter je tokom predstavljanja godišnjih rezultata UNIQA-e za 2025. godinu istakao da privatno osiguranje nudi ono što javni fondovi sve teže obezbeđuju – slobodan izbor lekara, brže termine, jednokrevetne sobe u bolnicama i veći komfor. Iako univerzalno javno osiguranje preko „ÖGK-a“ formalno pokriva osnovne usluge, pacijenti u praksi često čekaju mesecima na specijalističke preglede i operacije, poput ugradnje kuka ili kolena. U pojedinim slučajevima, čekanje na pregled kod interniste ili psihijatra traje i do 63 dana. Istovremeno, sve više lekara prelazi u privatnu praksu ili ograničava prijem novih pacijenata sa javnim osiguranjem, što dodatno produbljuje razliku između onih koji mogu da plate i onih koji ne mogu.
Izveštavajući o široj krizi, „Die Presse“ ukazuje i na predloge ministarke Korine Šuman (SPÖ) za ograničavanje refundacija privatnim lekarima, kao i na nesuglasice između saveznih pokrajina oko prijema pacijenata, dok javni sistem i dalje pati od manjka kapaciteta uprkos milijardama evra uloženih u zdravstvo. Po rečima samog Brandštetera, zdravstvo se sve više pretvara u „novu penziju“ – oblast u kojoj ljudi osećaju da više ne mogu da se oslone samo na državu, već moraju dodatno sami da se obezbeđuju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrijski primer pokazuje koliko i jedan od najrazvijenijih evropskih zdravstvenih sistema može da sklizne u dvoklasnu medicinu. Umesto da javno osiguranje garantuje jednak pristup lečenju, sve više se stvara utisak da brže i kvalitetnije do pomoći dolaze oni koji mogu dodatno da plate. Ako se hitno ne uvedu ozbiljne reforme više lekara u javnom sistemu, bolja organizacija i manje birokratije Austrija rizikuje da zdravlje postane privilegija, a ne pravo.
Piše: Nina Stojanović
