U srcu Evrope, gde su nekretnine godinama važile za sigurno utočište kapitala, austrijska građevinska i developerska scena ulazi u sve dublju krizu. Najnoviji primer je firma ,,Siben Derfer Imobilijen“ iz Beča, čiji slučaj pokazuje koliko je krhka iluzija beskrajnog rasta. Preduzeće, osnovano 2008. godine i aktivno sa projektima u Beču, Gracu, Veldenu i Mondzeu, danas se suočava sa dugovima od 20,3 miliona evra. Pred Trgovačkim sudom u Beču podnet je zahtev za sanaciju sa samoupravom, dok se poveriocima nudi svega 30 centi po evru potraživanja, pod uslovom da plan uopšte uspe.
Kritičari upozoravaju da ovaj slučaj nije puka poslovna nesreća, već posledica lošeg upravljanja i modela koji se godinama oslanjao na spekulacije i jeftin novac. Firma formalno nema nijednog zaposlenog, sve usluge kupuju se od povezanih kompanija, pre svega holdinga ,,MaBau Beteiligungs“ koji poseduje 94% vlasništva. Takva struktura, zasnovana na međusobnim ugovorima i zavisnostima, pokazala se kao izuzetno krhka kada su kamatne stope porasle, a tržište nekretnina naglo usporilo.
Dok su kamate bile niske, mnogi građevinski investitori gradili su poslovne modele na stalnom zaduživanju i rastu cena. Kada su troškovi finansiranja porasli, a potražnja oslabila, takve konstrukcije počele su da pucaju. Umesto stabilnih projekata, tržište je dobilo niz firmi koje zavise od stalnog priliva kapitala i optimističnih procena.
Austrijske vlasti i banke godinama su tolerisale ovakav razvoj događaja, dok su cene stanova rasle brže od plata. Danas, kada tržište usporava, posledice osećaju i građani, gradnja se smanjuje, ponuda stanova stagnira, a kirije nastavljaju da rastu. Obećanja o brzom oporavku zvuče sve manje uverljivo.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučaj Siben Derfer Imobilijen zato mnogi vide kao još jedan znak šire krize tržišta nekretnina. Dok direktor Markus Bauer, koji ima svega šest% vlasništva, pokušava da spase preduzeće kroz sanacioni postupak, ostaje otvoreno pitanje: koliko još ovakvih projekata mora da propadne pre nego što se tržište suoči sa stvarnošću i granicama rasta?
Piše: Stefan Stojanović
