U presudi koja direktno zadire u nacionalne zakone o rodnom identitetu, Evropski sud pravde (ECJ) je 12. marta 2026. godine doneo odluku u slučaju „C-43/24 Šipova“, obavezujući Bugarsku da omogući promenu pola, imena i identifikacionog broja u matičnim knjigama za svoju državljanku koja u Italiji živi kao žena nakon hormonske terapije. Ova presuda, kako prenosi „ILGA-Europe“, predstavlja važan korak za prava trans osoba u EU, jer od država članica zahteva da obezbede mogućnost pravnog priznanja promene pola kako bi se izbegle prepreke slobodi kretanja. Istovremeno, potvrđeno je i da nacionalni sudovi nisu vezani za odluke vrhovnih instanci ako su one u suprotnosti sa pravom EU. Slučaj bi mogao da utiče na veliki broj građana Unije, jer naglašava da nesklad između životnog identiteta i službenih dokumenata stvara „znatne neugodnosti“ u svakodnevnom životu, pri putovanjima i zapošljavanju.
Prema pisanju „Brussels Signala“, Šipova je bugarska državljanka koja je pri rođenju registrovana kao muškarac, ali se preselila u Italiju, gde je započela hormonsku terapiju i danas živi kao žena. Njen zahtev za izmenu dokumenata podnet je još 2017. godine, ali su ga bugarski sudovi, uključujući i Vrhovni kasacioni sud, odbili pozivajući se na nacionalno pravo koje pol tretira kao nepromenljivu biološku činjenicu utvrđenu pri rođenju. Time je započet višegodišnji pravni spor u kojem je Bugarska insistirala na zaštiti „javnog interesa, morala i religijskih vrednosti“, ali je Vrhovni sud na kraju ipak uputio pitanje ECJ-u zbog sumnje u usklađenost takvog pristupa sa pravilima EU o slobodi kretanja iz člana 21 Ugovora o funkcionisanju EU i Direktive 2004/38.
ECJ je u presudi kako navodi „ILGA-Europe“, jasno poručio da Bugarska krši osnovna prava time što svojim građanima koji su iskoristili pravo boravka u drugoj članici ne omogućava odgovarajuće izmene u civilnim registrima. Sud je naglasio da identifikacioni dokumenti moraju da odražavaju „živi rodni identitet“ kako bi se izbegle diskriminacija, pravna nesigurnost i povrede dostojanstva osobe. Ovakav stav naslanja se na ranije mišljenje generalnog advokata Ričarda de la Tura iz septembra 2024. godine, koji je preporučio sličan ishod i predstavlja snažan udar na zemlje poput Bugarske, gde takve promene nisu zakonski uređene. Presuda dodatno podseća da pravo EU ima primat nad nacionalnim zakonodavstvom, čime se otvara prostor i za slične sporove u drugim državama članicama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova presuda ECJ-a predstavlja još jedan primer kako Brisel nameće progresivne agende konzervativnijim evropskim narodima, dovodeći u pitanje tradicionalne vrednosti i suverenitet država. Dok Bugarska pokušava da odbrani biološku realnost kao osnov pravnog poretka, sudovi EU favorizuju individualne identitete na štetu društvene kohezije.
Piše: Nina Stojanović
