Veliki srpski pisac Meša Selimović ostavio je iza sebe ne samo značajna književna dela, već i jasno svedočanstvo o svom poreklu i identitetu. U svojim zapisima i pismima nedvosmisleno je isticao da potiče iz muslimanske porodice, ali da se po nacionalnom osećanju smatra Srbinom i da pripada srpskoj književnosti. Time je želeo da ukloni svaku nedoumicu o sopstvenom kulturnom i književnom opredeljenju.
Selimović je pisao da su njegovi preci poreklom iz Vranjske, na granici Hercegovine i Crne Gore, iz drobnjačkog bratstva Vujovića. Prema porodičnom predanju, devetoro braće iz tog bratstva živelo je zajedno, a dvojica su primila islam kako bi, u teškim vremenima, zaštitili porodicu i sačuvali jedinstvo. Od njih su, kako je zapisao, nastale porodice Selimovića i Ovčina.
U jednom od svojih poznatih obraćanja naglasio je: „Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika.“ Selimović je dodavao da jednako poštuje svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer su oba oblikovala njegovu ličnost i književni rad.
Isticao je da pripada tradiciji srpske književnosti, uz autore poput Vuka Karadžića, Sime Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića i Ive Andrića. Svoje mesto među njima, govorio je, ne mora posebno da dokazuje, jer ga potvrđuju i delo i književna zajednica kojoj je pripadao.
Zbog toga je svojevremeno uputio pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa zahtevom da se njegovo izjašnjenje smatra punovažnim biografskim podatkom. U tom dokumentu jasno je izrazio stav da se njegovo književno delo i identitet ne mogu razdvajati niti tumačiti mimo njegove sopstvene reči.
Pogled redakcije portala Vesti Online
O svom ocu Aliji Selimoviću zapisao je da nije bio naročito religiozan, ali je, po nacionalnom osećanju, bio Srbin i čuvao je porodično predanje o poreklu. Ta sećanja, kao i celokupna Selimovićeva književnost, ostala su trajno svedočanstvo o složenom, ali jasnom identitetu jednog od najznačajnijih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije.
Piše: Stefan Stojanović
