Temelji moderne državne štampe u Srbiji postavljeni su na današnji dan 5. marta 1832. godine, kada je u Beogradu sa radom počela Knjažesko-srbska knjigopečatnja. Liveno-gvozdena presa, nabavljena u Rusiji, dopremljena je u prestonicu u maju 1831. godine, čime su finalizovani uslovi za razvoj organizovanog izdavaštva u obnovljenoj državi, koja je nakon vekova osmanske vlasti postepeno vraćala svoja suverena obeležja.
Istorijski prvenac novih presa postala je knjiga „Sabor istine i nauke“ autora Jovana Stejića, segment zbirke „Zabave za razum i srce“. Štampanje je otpočelo ambiciozno, ali je rad ubrzo nasilno prekinut. Državna cenzura, kojom je direktno upravljao knežev dvor nakon petnaestak odštampanih tabaka utvrdila je da pravopis previše naginje ka reformisanom fonetskom sistemu Vuka Karadžića. Cenzuru je direktno naredio knez Miloš Obrenović, ljut što Stejić nije predao rukopise na pregled pre štampanja.
Sudbina tiraža završila se zaplenom, dok je preostali deo materijala uništen ili sklonjen od javnosti. Takve okolnosti dovele su do toga da se u kasnijim izvorima kao prva knjiga često navodi „Srbsko stihotvorenije“, mada istoriografija primat daje zabranjenom Stejićevom delu.
Autor spornog izdanja, Jovan Stejić, bio je prvi Srbin doktor medicine i lični lekar kneza Miloša Obrenovića. Školovan u Pešti, ovaj prosvetitelj i učitelj kneževe dece zastupao je ideje o prirodnim pravima čoveka, slobodi i jednakosti, direktno prkoseći tadašnjem apsolutizmu. Uprkos cenzorskim preprekama, rad državne štamparije trasirao je put kulturnom preporodu, što je krunisano 1834. godine pokretanjem „Novina srbskih“ pod uredništvom Dimitrija Davidovića.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Uspostavljanje Knjažesko-srbske knjigopečatnje ostaje zabeleženo kao prelomna tačka srpske prosvete. Uprkos strogoj kontroli i zaplenama, rad ove ustanove trajno je promenio društvene tokove. Reč izlivena u olovu postala je najmoćnije oruđe u izgradnji identiteta i modernizaciji tek vaskrsle države.
Piše: Stefan Bogdanović
