Vlada Srbije donela je odluku da se iz budžeta izdvoji više od sto miliona dinara za rekonstrukciju mauzoleja na ostrvu Vido, posvećenog znanim i neznanim srpskim junacima koji su, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu, smrt našli na ovom grčkom ostrvu – na mestu gde je bol postao zavet, a stradanje temelj slobode.
„Tamo gde počivaju kosti 1.232 imenovana vojnika i više od 1.500 neznanih junaka, gde je u dubinama Jonskog mora, u ‘Plavoj grobnici’, ostalo još oko 5.000 naših predaka – onih koji su posle albanske golgote našli mir u moru, a besmrtnost u istoriji“, podseća ministarka Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na čijem je čelu, uputilo je ovaj predlog Vladi Srbije.
Ona ističe da obnova spomen-kosturnice na Vidu predstavlja naš odnos prema žrtvi, te da je to pitanje časti i dostojnosti prema onima koji su za Srbiju dali sve.
„Slobodu koju danas živimo naši preci platili su najskupljom cenom. Zato ćemo čuvati njihova počivališta, kao što čuvamo i Srbiju – odgovorno, ponosno i bez zaborava, jer Srbija pamti! Srbija ne zaboravlja!“, naglasila je ministarka.
Predlogom Ministarstva za rad predviđa se izdvajanje više od 100 miliona dinara za rekonstrukciju i obnovu, čime će se izvršiti konstruktivna sanacija spomen-kosturnice, konzervatorsko-restauratorski radovi (radovi u enterijeru i na fasadama), kao i radovi na uređenju i prezentaciji okolnog prostora.
Kompleks spomen-kosturnice na ostrvu Vidu sastoji se od mauzoleja, kao najveće i centralne celine, krsta Kraljevske mornarice i „Plave grobnice“ – prostornog rešenja ispod mauzoleja, formiranog na mestu spuštanja tela preminulih srpskih vojnika u more. Spomen-kosturnica na ostrvu Vidu izgrađena je 1938. godine, kada su u nju preneti posmrtni ostaci srpskih vojnika sahranjenih na 27 grobalja na Krfu.
U kasetama mauzoleja počivaju kosti 1.232 vojnika čija su imena poznata, dok su u bunkerima mauzoleja smešteni posmrtni ostaci oko 1.500 neznanih junaka. Na dnu Jonskog mora, u „Plavoj grobnici“, ka kojoj je mauzolej simbolično okrenut, počiva još oko 5.000 srpskih vojnika koji su, nakon albanske golgote, našli svoje večno počivalište u moru.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pesnik Milutin Bojić je njima u čast napisao možda najpotresniju pesmu na srpskom jeziku – „Plava grobnica“, čiji početak odzvanja svakom ko ga je bar jednom pročitao ili čuo:
„Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.“
Milutin Bojić bio je učesnik Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, kao i Prvog svetskog rata. Dramu „Uroševa ženidba“, koju je preneo preko Albanije 1915. godine, štampao je na Krfu, a zbirku „Pesme bola i ponosa“ objavio je u Solunu. Iz ove zbirke je i pesma „Plava grobnica“, posvećena stradanju srpskih ratnika. I sam pesnik lično je gledao kako saveznički brodovi odvoze gomile leševa, koje uz zvuke vojničkih truba spuštaju u more.
Piše: Siniša Kostić
