Austrijanci masovno napuštaju restorane, samim tim gastronomija je u dubokoj krizi zbog drastičnog rasta cena. Izlazak na ručak ili večeru postao je luksuz koji sebi može da priušti sve manji broj građana. Prema podacima Statistike Austrije, udeo izdataka za ugostiteljstvo u potrošačkoj korpi pao je sa 10,8% 2020. godine na 9,5% u 2025. godini, što je pad od oko 12 procenata. Istovremeno, cene u restoranima i hotelima porasle su za čak 45,6%, dok je ukupna inflacija u istom periodu iznosila 29,8%. Odlazak u restoran danas je i do 50–60 procenata skuplji nego pre pet godina – pohovana šnicla poskupela je 53%, a vegetarijanska jela čak 62%. Iztraživanje potrošnje domaćinstava sprovodi Statistika Austrije.
Građani, suočeni sa stagnacijom realnih primanja i naglim rastom troškova života, štede na svemu što nije osnovna potreba. Umesto večere u gradu, novac odlazi na stanovanje, energente i svakodnevne račune. Ugostitelji su s druge strane, pritisnuti rastom cena sirovina, energenata i zarada. Nedostatak radne snage dodatno pogoršava situaciju, pa vlasnici skraćuju radno vreme, posežu za polugotovim proizvodima i podižu cene, što ponovo odbija goste.
Tomas Pešta, predsednik gastro-sektora Bečke privredne komore, ocenjuje da je stanje „veoma napeto“, naročito van centra i turističkih zona. Mnogi lokali opstaju na ivici rentabilnosti, dok visoki porezi, doprinosi i administrativne obaveze dodatno opterećuju male preduzetnike. Umesto konkretnih poreskih olakšica i rasterećenja privrede, vlast se zadržava na deklarativnim porukama o značaju gastronomije kao važnom delu društvenog života.
Pogled Redakcije Vesti Online
Austrija i dalje beleži visoke cene usluga, zbog toga ugostiteljstvo nije uzrok krize, već njena žrtva i posledica pogrešne ekonomske politike, energetske zavisnosti i preterane regulative. Za prosečnog Austrijanca izlazak u grad više nije zadovoljstvo, već trošak koji se lako precrtava iz kućnog budžeta.
Piše: Stefan Stojanović
