Na današnji dan, 20. februara 1860. godine, u Novom Sadu, tadašnjoj „Srpskoj Atini“, Đorđe Popović Daničar pokrenuo je časopis „Danica“, list za zabavu i književnost koji će ubrzo postati jedan od stubova srpskog romantizma. U vreme austrougarske vladavine, ovaj potez imao je poseban značaj – narodni jezik po reformi Vuka Karadžića dobio je snažnu podršku, a književnost je postala dostupna širokom krugu čitalaca, posebno Srpkinjama, kojima se Daničar obratio u svom uvodniku.
Rođen 1. novembra 1832. u Bukovcu kod Novog Sada, u porodici uglednog pravnika, Popović je nakon Beogradskog liceja izabrao novinarstvo i književnost umesto advokature. Prve tekstove objavljivao je u „Srpskom dnevniku“, a pseudonim Daničar uzeo je po svom najznačajnijem poduhvatu.
Tokom karijere pokretao je i uređivao „Sedmicu“, „Srpski dnevnik“, „Napredak“ i „Danicu“, koja je izlazila punih 12 godina i okupila stotinjak autora, dosledno promovišući Vukov pravopis. „Napredak“ je vodio sa Danilom Medakovićem, Mihailom Politom-Desančićem i Jovanom Jovanovićem Zmajem, a polemike među saradnicima davale su listu dodatnu dinamiku.
Daničar je bio i prevodilac evropskih klasika. Među prvima je započeo prevod Servantesovog „Don Kihota“ na srpski, približavajući domaćoj publici svetsku književnost. Prevodio je i poljske pripovetke, a 1881. godine izazvao je polemike tekstom u „Srbadiji“ o poreklu srpske trobojke. Kao savremenik važnih istorijskih događaja, beležio je i raspoloženje naroda posle Sanstefanskog ugovora 1878. godine.
Bio je blizak sa vodećim piscima epohe i član Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije. Radio je i kao državni službenik, konzul i kustos Narodne biblioteke Srbije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Đorđe Popović Daničar ostao je upamćen kao novinar i kulturni radnik koji je perom branio jezik i identitet. Njegova „Danica“ nije bila samo časopis, već simbol vremena u kojem je reč imala snagu da menja društvo.
Piše: Nina Stojanović
