Kada se u zimskom smiraju susretnu hladni dani i nada koju donosi proleće, hrišćanski svet proslavlja Sretenje – dan u kojem se prema predanju, Bogorodica prvi put javno pojavila u hramu sa detetom u naručju. I dok ovaj praznik simbolizuje susret čoveka sa božanskim, on u svojoj srži nosi najsuptilniju ljudsku priču, priču o majci koja svoje dete uvodi u svet i posvećuje ga višim vrednostima. U Grčkoj se upravo zato Sretenje slavi kao Dan majki, podsećajući nas da svako materinstvo počinje tim činom izlaska pred svet, u kojem žena prestaje da pripada samo sebi i postaje nečija zaštitnica, učiteljica i svetionik.
Materinstvo je, međutim, mnogo više od biološkog čina ili društvene uloge. Materinstvo je tiha arhitektura ljudske duše. Ono je prvi prostor u kojem se formira čovekova svest o dobru, istini i hrabrosti. Majka nije samo ona koja daruje život, već ona koja tom životu daje pravac i smisao, često u tišini, sklanjajući se u senku kako bi njeno dete jače zasijalo. Ta specifična mešavina bezuslovne ljubavi i stroge moralne discipline predstavlja temelj na kojem su izgrađene najveće ličnosti ljudske istorije.
Istorija nauke i kulture često bi bila uskraćena za svoje najveće domete da iza kulisa nisu stajale žene neverovatne intuicije. Možemo li uopšte zamisliti put Mihajla Pupina iz malog Idvora do svetskih katedri, da mu na rastanku nepismena, ali mudra majka Olimpijada nije utisnula pečat vere u Boga? Ona je u svom sinu videla svetlost koju on sam još nije bio svestan, bodreći ga rečima da je znanje zlatna lestvica koja vodi ka nebu. Olimpijada nije poznavala zakone fizike, ali je poznavala zakone duha, razumevši da je njena najvažnija misija da detetu ne podseče krila sopstvenim strahom od samoće.
Slična, a opet jedinstvena, bila je i Georgina Đuka Tesla. U porodici sveštenika, ona je bila tihi genije praktične mudrosti. Sam Nikola Tesla, čovek koji je osvetlio planetu, do kraja života je s divljenjem govorio o majčinim prstima koji su pleli najsloženije mreže i njenom umu koji je rešavao svakodnevne zagonetke pre nego što bi on stigao da ih zapiše. Đuka je bila živi dokaz da se genijalnost prenosi putem ljubavi i primera, darujući svetu sina čija je mašta bila tek nastavak njene urođene inventivnosti.
Kroz srpsku istoriju, ta nit se proteže od epske mudrosti majke Jevrosime, koja sina Marka uči da je obraz važniji od moći i da se duša ne sme ogrešiti čak ni zarad oca i srodnika, pa sve do knjeginje Milice, koja u pepelu poraza vaspitava decu da postanu graditelji i vitezovi. Sve te žene, poznate i nepoznate, delile su isti kod – sposobnost da žrtvu ne vide kao teret, već kao najviši izraz postojanja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Na kraju, simbolika Sretenja i sudbine majki poput Olimpijade i Đuke govore nam istu istinu. Materinstvo je večni susret tradicije i budućnosti. Ono je mač koji, kako je prorokovano Bogorodici, probada dušu svakoj majci dok posmatra svoje dete u borbi sa svetom, ali je i nepresušni izvor snage koji detetu omogućava da tu borbu dobije. Veliki ljudi nisu postali veliki uprkos svojim majkama, već upravo zbog onog tihog „idi, sine“ i „čuvaj dušu“, što i danas odjekuje u svakom našem Sretenju.
Piše: Petar Nikolajev
