Tanasko Rajić je ime koje u srpskoj istoriji odzvanja kao simbol neustrašivog ratnika i nepokolebljive posvećenosti slobodi. Od Karađorđevog barjaktara u Prvom srpskom ustanku, do komandanta snaga u Drugom, njegov život je bio satkan od baruta i heroizma, a njegova legendarna pogibija na Ljubiću postala je večiti podsetnik na cenu nezavisnosti.
Rođen u Stragarima pod Rudnikom, Tanasko je bio zemljak i prijatelj Karađorđa Petrovića, sa kojim je učestvovao u mnogim okršajima sa Turcima. Na Sretenje 1804. godine, u Orašcu, na izboru vođe ustanka, upravo je Tanasko sa svojim Šumadincima uzviknuo „Đorđija za vođu!“. Karađorđe mu je tada predao crveno-belu zastavu, čime je Tanasko postao barjaktar ustaničke Srbije.
Odmah po izbijanju bune, Tanasko je okupio vojsku i započeo opsadu Rudnika, lično se zavetujući da će se obračunati sa zloglasnim Sali-agom, što je i učinio. Iako se privremeno udaljio od Karađorđa zbog političkih nesuglasica oko centralizacije vlasti, ruku pomirenja pružio mu je kada je Srbija zapala u nevolje 1813. godine, vraćajući se u borbu za odbranu domovine.
Iako u godinama, Tanasko Rajić je bez oklevanja podržao i Miloša Obrenovića u Drugom srpskom ustanku 1815. godine, preuzevši komandu nad ustaničkim snagama u Čačanskoj nahiji. Presudna bitka odigrala se na brdu Ljubiću 6. juna 1815. godine. U jeku turskog napada, Tanasko, tada kapetan, komandovao je baterijom topova na obližnjem uzvišenju. Kada su Turci prodrli u njegove šančeve, on se, umesto da se povuče, popeo na jedan od topova, izvadio kuburu i pucao na neprijatelja, dok ga Turci, besni, nisu isekli na komade. Njegova herojska žrtva, u kojoj je poginuo i turski zapovednik Imšir-paša, konsolidovala je srpske redove i osigurala pobedu u bici, nateravši Turke na povlačenje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pogibija Tanaska Rajića, ovekovečena u narodnoj pesmi „Od sto jatagana pade Rajić junak od megdana“, ostaje simbol junaštva i bezrezervne žrtve za slobodu. Kako je istoričar Dejan Stojiljković rekao, „Malo je takvih div-junaka u istoriji svih naroda, a ne samo našeg.“ Tanasko Rajić je bio i ostao oličenje borca koji je do poslednjeg daha branio svoju zemlju, a njegova krv prolivena na Ljubiću postala je zalog buduće srpske nezavisnosti.
Piše: Petar Nikolajev
