Novi Sad je imao svoj „indeks“ dve godine pre nego što je britanski magazin „The Economist“ 1986. godine lansirao Big Mac Index ili Index sendvič, kao merilo platežne moći građana. Indeks sendvič rođen je 1984. godine u Studentskom gradu iz studentske gladi, noćnih smena i takmičenja kioska koje je stalno podizalo kvalitet.
Priča počinje kada je student ekonomije Denis Ullsen zakupio crveni kiosk „Akademac“ u blizini Poljoprivrednog i Tehničkog fakulteta. U ponudi su prvo bili hot-dog i hamburgeri, a zatim – na zahtev studenata – topli sendvič sa šunkaricom, sirom, pavlakom i ajvarom. Bio je brz, jeftin i zasitan. Ubrzo se pojavila konkurencija – kiosk „Maja“, vlasnika Zorice i Vlade Ugrinov. Ideja je kopirana, pa usavršavana iz godine u godinu, na plotnu su stigli komadi od mesa, šampinjoni, kajmak i povrće, uz „tajne“ začine koji su se menjali od kioska do kioska.
Tokom osamdesetih naziv „Indeks“ se odomaćio, a „Akademac“ je kasnije preimenovan u „Vanessa“, po Denisovoj ćerki. Indeks je preživeo hiperinflaciju devedesetih, ratove i tranziciju i ostao simbol studentskog života i gradske otpornosti – jedan od retkih ukusa koji se pamti preko generacija.
U toj tradiciji posebno se izdvojio brend Index Mirjana, osnovan 5. jula 2007. godine kao „FAST FOOD INDEX MIRJANA DOO“ Novi Sad. Prepoznatljiv je po pripremi na plotni: šunka, sir i šampinjoni se prvo zapeku, pa tek onda idu u kiflu, što daje puniji ukus i bolju teksturu. Mirjana radi na više lokacija, među kojima su Ilije Ognjanovića 3, Maksima Gorkog 1 i Braće Popović 8/9 kod Novosadskog sajma, uz varijante koje prate vreme, uključujući i vegetarijanske.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Spontana poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića (sa sinovima Danilom i Mihailom) Index Mirjani u Novom Sadu 8. februara 2026. ponovo je stavila Indeks u centar pažnje. Reflektor je pao na lokalni brend koji drži standard. Indeks nije samo sendvič – to je novosadsko merilo ukusa, pristupačnosti i kontinuiteta. Kada se prašina slegne, ostaje ono najvažnije – da se kvalitet i tradicija ne grade kamerom, već svakodnevnim radom.
Piše: Nina Stojanović
