Nemačka ekonomija je za svega nekoliko godina pretrpela udar kakav nije viđen ni posle rata ni posle ujedinjenja. Prema proračunima Nemačkog ekonomskog instituta, povezanog sa krugovima poslodavaca, od 2020. godine uništeno je skoro jedan bilion evra ekonomske vrednosti, a četvrtina tog gubitka dogodila se tokom mandata kancelara Fridriha Merca. Dok vlast govori o stabilnosti, brojke govore o istorijskom sunovratu.
Prema analizi instituta pod nazivom „Ekonomski troškovi kriza u Nemačkoj“, ukupan gubitak dodate vrednosti iznosi oko 940 milijardi evra. Za samo šest godina, to je približno polovina cene nemačkog ponovnog ujedinjenja. Posebno je upadljivo da je samo u poslednjoj godini izgubljeno oko 235 milijardi evra, što pada direktno u vreme upravljanja sadašnje vlade.
Institut procenjuje da je svaki zaposleni građanin od 2020. godine izgubio više od 20.000 evra ekonomskog učinka. To je jedna petina godišnje vrednosti koju prosečan radnik stvori. Uprkos svim obećanjima, ukupna ekonomska proizvodnja Nemačke od 2019. praktično stagnira.
Šef makroekonomskih istraživanja instituta, Mihael Gremling, priznaje da su ovu deceniju obeležili vanredni ekonomski šokovi i tereti koji daleko prevazilaze sve prethodne krize. Prevedeno na jezik običnih ljudi: sistem je prenapregnut, a cena grešaka postala je astronomska.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kao uzroci se navode korona virus, rat u Ukrajini, sankcije, trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama i poremećaji u snabdevanju. Ono što institut ne analizira jeste koliko je takozvana energetska tranzicija, ekološki porezi i ideološka politika kažnjavanja sopstvene industrije ubrzala pad. Nemačka plaća cenu politike koja je žrtvovala proizvodnju radi dogme, a prosperitet radi iluzije moralne nadmoći.
Piše: Stefan Stojanović
