Nemačka i dalje dopušta otvoreno seksualno uznemiravanje žena na ulicama. Ono ostaje gotovo potpuno nekažnjeno, jer se smatra „ne-fizičkim“ i ne spada u krivična dela. Dok hiljade žena svakodnevno trpe strah i poniženje u javnom prostoru, pravosuđe i političke elite nastavljaju da štite slobodu govora nasilnika, umesto dostojanstva i bezbednosti građanki.
Kako navodi javni servis Dojčlandfunk, u intervjuu sa advokaticom Anteom Pičel, nemački zakon trenutno sankcioniše samo fizičko seksualno uznemiravanje, prema članu 184 Krivičnog zakonika. Verbalni napadi, poput vulgarnog dobacivanja ili seksualnih pretnji, uglavnom ostaju bez ikakvih posledica, osim ako sud ne proceni da je reč o direktnoj uvredi. Drugim rečima, žena može biti javno ponižavana, a da država to ne smatra kršenjem zakona.
Na radnom mestu postoji izvesna zaštita kroz Zakon o opštoj ravnopravnosti, ali na ulici, u javnom prevozu ili teretani – zaštite praktično nema. Zakon o zaštiti od nasilja pomaže samo delimično, dok su izmene Krivičnog zakonika, koje najavljuje ministarka pravde Stefani Hubig, i dalje daleko od primene.
Sve ovo je deo šire politike u kojoj se prednost daje „slobodi izražavanja“ nasilnika, dok se bezbednost žena gura u drugi plan. Iako se novac troši na kampanje protiv takozvane toksične muškosti i seminare o rodnoj ravnopravnosti, stvarni problem je svakodnevno ulično uznemiravanje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Za razliku od Nemačke, zemlje poput Francuske, Španije i Holandije već su uvele jasne kazne za verbalno seksualno uznemiravanje. U Berlinu se, međutim, radije raspravlja o „pravnim teškoćama“ i „problemu dokazivanja“. Posledica je jasna, žene se plaše da se same kreću noću, dok uznemiravači znaju da im zakon gotovo ništa ne može. To više nije propust sistema – to je institucionalno saučesništvo u svakodnevnom poniženju. Takvih scena u Srbiji nema, jer se to smatra nekultrom i nevaspitanjem. Takvo ponašanje bi društvo osudilo, a i svaki muškarac misli da je ispod ,,nivoa”- u upravo to pravi razliku izmedju nas i njih.
Piše: Stefan Stojanović
