Švedska i Nemačka suočavaju se sa naglim porastom teškog kriminala u kojem ključnu ulogu imaju maloletnici. Švedski premijer najavio je da će od 2026. godine granica krivične odgovornosti biti spuštena sa 15 na 13 godina, kako bi se država suprotstavila bandama koje decu koriste za ubistva, bombaške napade i trgovinu drogom. Slični slučajevi beleže se i u Nemačkoj, posebno u oblasti Kelna i Berlina, gde su tinejdžeri uključeni u nasilje povezano sa narko-kartelima. Ovaj fenomen je istraživao austrijski javni servis ORF – tačnije, „zeitimbild“ (ZIB – Zeit im Bild), što je dnevni informativni program ORF-a.
Prema bezbednosnim izvorima, kriminalne mreže godinama namerno regrutuju decu, jer zakon ne podrazumeva krivičnu odgovornost za mlađe maloletnike i lakši su za manipulaciju i spremna na rizik. U Švedskoj su zabeleženi slučajevi da su četrnaestogodišnjaci angažovani za atentate, dok su u Nemačkoj adolescenti često migrantskog porekla, korišćeni za postavljanje eksploziva i otmice uz regrutaciju preko društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje.
Evropski bezbednosni izveštaji upozoravaju da se fenomen takozvanog „nasilja po narudžbini“ širi kontinentom. Deci uzrasta od 10 do 17 godina nude se hiljade evra za izvršenje najtežih krivičnih dela. Vlasti priznaju da je većina tih maloletnika iz socijalno ugroženih sredina, često migrantskog porekla, gde kriminalne grupe nude ono što država nije – novac, zaštitu i osećaj pripadnosti. Iako Evropska komisija najavljuje nove mere i strategije, njihova primena za sada ostaje neizvesna.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slučajevi iz Švedske i Nemačke nisu izolovani incidenti, već upozorenje. Umesto da se bave uzrocima – neuspešnom integracijom, slabljenjem autoriteta države i deportacijama ilegalnih migranata – zapadne zemlje posežu za radikalnim rešenjem, a to je spuštanje starosne granice za kazne. Time se problem ne rešava, već se samo prebacuje na još mlađu decu. Ako Evropa ne povrati red, odgovornost i jasna pravila, kriminal koji danas pogađa Stokholm i Keln sutra će biti svakodnevica i u drugim državama.
Piše: Nina Stojanović
