U paketu su pored opreme i benkica za bebu, bili i slatkiši, čemu su se najviše obradovali najmlađi Mihajlo, Isidor, Luka i Lazar, koji su se zatekli u kući sa roditeljima. Ostali su bili za poslom ili u školi. Beba Petra je pila mleko iz flašice, a hranio ju je brat Luka.
– Hvala na lepim darovima i novcu koji je kao moja mesečna plata kurira u mesnoj zajednici u Buštranju. Sam radim, ova starija deca pomažu na njivama, idemo i u nadnicu, gledamo da ne gladujemo, to nam je prioritet. Volimo što nas ima mnogo i ne želimo da smo teret sebi i drugima, već svoji na svome. Svaka pomoć nam je dobrodošla, dece radi jer ona u mnogo čemu oskudevaju, ali su, hvala bogu, živa i zdrava – kaže glava kuće Svetislav.
Majci na dar
Mala Petra Maloj bebi Petri su se svi redom izradovali. Majku Slađanu koja je donela deseto dete na svet bez problema su nagradili skromnim poklonom, bluzom kupljenom na pijaci u Vranju, a potom je veselo dočekali njeni najmiliji, deca: Strahinja (22), Miljana (19), Stefana (16), Biljana (13), Vukašin (11), Lazar (7), Luka (5), Isidor (3) i Mihajlo (1,5). |
– Vremena su teška, moramo da se pazimo i da obezbedimo ono najosnovnije za nas dvanaestoro. Optimisti smo, iako imamo prihod od oko 30.000 dinara, Svetina plata i dečji dodatak, sve ostalo stičemo svakodnevnim težačkim radom. Mnogo nam pomažu i sama deca, mužu Sveti sin Strahinja, meni ćerke Milica, Stefana i Bojana. Jedni čuvaju decu, drugi peru, treći pomažu pri čišćenju u kući i oko kuće, a i u kupanju ovih najmanjih. Jedni donose vodu sa izvora 150 metara udaljenog od kuće. Ćerke su mi zlatnih ruku jer svakodnevno treba pripremiti barem dva puta dnevno po 12 obroka, pa tu su sudovi, čišćenje i njihovo pranje. Stalno smo u poslu i to nas ispunjava. Kad uveče sve pozavršavamo opuste se deca uz televizor – navodi Slađana.
Svetislav se žali na nemogućnost da se radom zaradi za pristojan život, jer preživljavanje to nije. Na posnoj su, kamenitoj zemlji, gde ništa ne rađa. Nema vode, bušilo se ranije, ali nema.
Diploma za ukras– Kad smo polazili u srednje škole veselili smo se misleći da ćemo brže doći do hleba i da će, kada školovanje završimo, ceo svet biti naš.. Da ćemo postati neko i nešto, kako bismo se odužili našim napaćenim roditeljima. Ali, džaba diploma, tek sada vidimo da je to bilo reda radi za puku sirotinju, da se kaže da nismo nepismeni, jer nema posla bez dobrog podmazivanja ili teške veze. Niko ne traži ni mladost ni znanje – uzdiše 19-godišnja Miljana, hemijski tehničar. |
– Znamo šta je dobar život, o tome ne maštamo. Za nas je najveće bogatstvo zdravlje, ostalo koliko nam je propisano, za sada minimalno. Za dobar život, treba i sreća i Bog i sudbina da te poguraju bar malo – ističe Svetislav, zahvalan što su mu čitaoci "Vesti" dali vetar u leđa.
Iako brojni, Savići su se potrudila da im deca i škole pozavršavaju, jer vele da je u današnje doba sramota biti neuk ili nepismen. Miljana je završila za hemijskog tehničara, ali posla nema. Najstariji brat Strahinja je stekao diplomu saobraćajnog tehničara, a Stefana pohađa drugi razred Srednje ekonomske škole u Vranju. Svakodnevno putuje autobusom, nema stalne linije, stigne na vreme, a vrati se nekad i kasno u noć. To ih košta 4.500 dinara.
Napuštamo skroman, ali srećan dom, dve sobice, jednu nedovršenu, kao i hodnik. Pogled nam na rastanku ostaje na starom televizoru koji je deci jedina zanimacija u nedođiji nakon svakodnevnog napornog rada. Ispraćaju nas kao pravi domaćini sve do krivudavog zemljanog puta i mašu nam i još jednom zahvaljuju na poklonima.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
