Skupština Srbije po prvi put u istoriji proglasila je četiri muzejska pokretna dobra kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, čime je država načinila presudan korak u zaštiti nacionalnog identiteta i istorijskog pamćenja. Reč je o Krunidbenim insignijama kralja Petra I Karađorđevića, „Pohvali knezu Lazaru“ – pokrovu monahinje Jefimije, Dupaljskim kolicima i skulpturi „Danubius“. Ovom odlukom muzejska baština prvi put je uvrštena u najviši stepen državne zaštite, rame uz rame sa najznačajnijim nepokretnim spomenicima kulture.
Krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, izrađene 1904. godine, predstavljaju jedinstven komplet kraljevskih regalia – krunu, žezlo, šar, porfir i kopču za plašt – simbol obnove srpske državnosti u modernom dobu. „Pohvala knezu Lazaru“, nastala oko 1402. godine, izvezena srebrom i zlatom, jedinstven je spomenik srpske srednjovekovne duhovnosti i jedini sačuvani književni tekst pisan ženskom rukom u srpskoj tradiciji, duboko povezan sa kosovskim zavetom.
Dupaljska kolica, remek-delo bronzanog doba pronađeno u severoistočnoj Srbiji, svedoče o ranim obrednim i simboličkim praksama na ovim prostorima, dok skulptura „Danubius“, nastala u završnoj fazi mezolita na lokalitetu Lepenski Vir, potvrđuje kontinuitet kulture na obalama Dunava star više hiljada godina.
Ova odluka označava prekretnicu u kulturnoj politici Srbije. Muzeji i galerije, koji čuvaju stotine hiljada predmeta od praistorije do savremene umetnosti, konačno dobijaju priznanje koje im pripada. Najavljeno je i da će naredni korak biti proglašenje slike Uroša Predića „Kosovka devojka“ za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo nije administrativna odluka, već poruka. Država koja štiti svoje simbole, štiti i svoju budućnost. U vremenu kada se identiteti brišu, Srbija jasno poručuje da zna ko je, odakle dolazi i šta ostavlja potomcima. Kulturno nasleđe nije prošlost – ono je temelj opstanka.
Piše: Stefan Stojanović
