Austrija je zvanično izgubila status zemlje slobodne od morbila, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, nakon što je tokom 2024. godine zabeleženo 542 slučaja ove visoko zarazne bolesti. Time je potvrđeno da je došlo do ponovnog uspostavljanja lanca prenosa virusa na teritoriji zemlje, što predstavlja ozbiljan korak unazad u javnom zdravlju.
Ovaj razvoj događaja deo je šireg evropskog trenda. U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora tokom 2024. godine registrovano je više od 35 hiljada slučajeva morbila, čak deset puta više nego prethodne godine. Austrija se tako pridružila grupi od šest zemalja, među kojima su i Velika Britanija i Španija, koje su izgubile status eliminacije jer se prenos virusa održavao duže od godinu dana, uprkos činjenici da je bolest bila pod kontrolom još od 2018. godine.
Iako je tokom 2025. godine broj obolelih u Austriji pao na 152, stručnjaci upozoravaju da to i dalje ukazuje na endemsko prisustvo virusa. Dodatnu zabrinutost izazivaju i prva dva potvrđena slučaja zabeležena početkom 2026. godine u Beču, što pokazuje da rizik od daljeg širenja postoji.
Morbile su izuzetno zarazna virusna bolest koja najčešće počinje simptomima nalik gripu – visokom temperaturom, kašljem i curenjem nosa, a zatim prelazi u karakterističan osip. U težim slučajevima mogu nastupiti ozbiljne komplikacije, poput upale pluća ili mozga, posebno kod male dece i neimunizovanih odraslih. Zdravstvene vlasti kao ključni uzrok povratka bolesti navode pad obuhvata vakcinacijom, koji je u Austriji pao ispod potrebnih 95% za kolektivni imunitet.
Vakcina MMR, koja štiti od morbila, zauški i rubeole, dostupna je besplatno za sve uzraste, ali nadležni priznaju da kampanje imunizacije nisu uspele da dosegnu dovoljan deo stanovništva. Pad poverenja u vakcine nakon pandemije kovida-19 i prekidi u rutinskoj imunizaciji ocenjuju se kao ključni faktori trenutne situacije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Gubitak statusa zemlje bez morbila predstavlja ozbiljan poraz preventivne medicine u Evropi. Povratak bolesti koja je decenijama smatrana gotovo iskorenjenom pokazuje koliko su sistemi javnog zdravlja ranjivi kada se vakcinacija prepusti ličnom izboru bez snažne edukacije i jasne odgovornosti države. Ovo je i upozorenje za građane Srbije koji putuju ili žive u Austriji da budu oprezni, često peru ruke sapunom i vodom, nose maske u javnom prevozu i provetravaju prostorije, kao i da vakcinišu decu i prate upustva o imunizaciji.
Piše: Nina Stojanović
