U berlinskom parlamentu šefica policije Barbara Slovik otvoreno je ukazala na ozbiljan problem: iz škola dolazi veliki broj mladih koji nedovoljno poznaju nemački jezik, zbog čega svako četvrto mesto za policijsku obuku ostaje nepopunjeno. Prošle godine od planiranih 1.224 mesta popunjeno je samo 936. Glavni razlog neuspeha kandidata na testovima je znanje jezika – čak 80% otpada upravo zbog toga. Umesto sistemskog rešenja, policija sada nudi dobrovoljne časove nemačkog onima koji jedva prođu početne provere.
Ovo priznanje nije izolovan propust, već jasan pokazatelj dubljeg problema. Godine masovne imigracije, politike otvorenih vrata i izostanak ozbiljnih zahteva za integraciju doveli su do toga da ključne javne službe više ne mogu da popune sopstvene redove. Umesto da se poznavanje jezika postavi kao osnovni uslov, standardi se snižavaju i traže se prečice. Posledice su očigledne: manjak kadra u policiji i rast osećaja nesigurnosti među građanima.
Ovo nije samo berlinski slučaj, već šira slika Nemačke i zapadnih društava. Ideologija multikulturalizma sudara se sa realnošću svakodnevnog funkcionisanja države. Umesto da se prizna da je prijem velikog broja ljudi bez jasnog plana za integraciju opteretio obrazovanje i tržište rada, vlasti nastavljaju da govore o „obogaćivanju“. Rezultat su škole koje ne obezbeđuju osnovno znanje jezika, mladi koji ne mogu da ispune uslove za javne službe i sistem koji sve teže održava red.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kada je nedovoljno znanje jezika prepreka čak i za policijsku službu, to nije slučajnost, već posledica dugogodišnje politike popuštanja. Društvo koje odustaje od osnovnih kriterijuma ugrožava sopstvenu bezbednost i stabilnost.
Piše: Stefan Stojanović
