U samom srcu Berlina, čak i u nekada bučnim delovima poput Prenclauer Berga, kafane i barovi danas zjape prazni. Kolumnista Jens Blankenejl u Berliner cajtungu opisuje neprijatno iznenađenje: mesta na kojima su se nekad tražile rezervacije nedeljama unapred sada su poluprazna. Umesto buke, smeha i punih krigli piva – tišina, konobari bez posla i slobodni stolovi sa belim stolnjacima. Januar je uvek bio mirniji mesec, ali ovoga puta pad je drastičan. Grad deluje uspavano, bez energije po kojoj je bio poznat.
Razlozi su brojni i zabrinjavajući. Berlinski duh se menja – ljudi piju manje, okreću se „zdravijem životu“, meditaciji i rutini. Cene su porasle, inflacija prazni novčanike, a pandemija je trajno promenila navike. Rad od kuće, druženje preko ekrana i ređi izlasci postali su nova normalnost. Prisutan je i strah od noći i mračnih ulica. Kada se sreću migrantii na svakom koraku, onda su noćni izlasci nepoželjni. Zimski turizam je slabiji, a i domaći gosti sve ređe ostavljaju novac u lokalima. Ono što je nekad simbolizovalo slobodu i hedonizam – berlinska noć – sada je tek bleda senka. Kafane koje su preživele koronu danas se bore sa još težim protivnikom – trajnom prazninom.
Ova tišina nije prolazna. Ona otkriva dublju krizu zapadnog društva – gde je nestala radost okupljanja i spontano druženje? Umesto borbe za očuvanje živog gradskog života, nameću se poruke o uzdržanosti i samokontroli, dok ugostitelji tonu u dugove. Berlin, nekada prestonica noćnog života, danas pokazuje kako se sopstveni puls može ugasiti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Zapad se ponosi slobodom i izborima, ali kada je reč o stvarnom životu – kafani, druženju i radosti – ostaju prazni lokali i moralne lekcije. To nije napredak, već tiho odustajanje od sopstvenog načina života.
Piše: Stefan Stojanović
