U komentaru objavljenom 20. januara 2026. švajcarski list Noje cirher cajtung (Neue Zürcher Zeitung) stavlja pod sumnju nemačku „kulturu bolovanja“, tvrdeći da zemlja više ne može da izdrži visok nivo odsustva sa posla. Kao argument navodi se brojka od oko 25 kalendarskih dana bolovanja godišnje po zaposlenom uz tvrdnju da je to evropski vrh i ozbiljan udar na konkurentnost. Posebno se kritikuje sistem telefonskog bolovanja uveden tokom pandemije, uz pozive na stroža pravila, obavezne preglede i ograničavanje plaćenog odsustva.
Ipak, ovakav prikaz deluje delimično selektivan. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku (Destatis), proseci se često izražavaju u radnim danima i kreću se oko 15 dana godišnje, što u kalendarskom prikazu može izgledati znatno više u zavisnosti od metodologije. Porast u odnosu na ranije godine jeste realan, ali se u velikoj meri povezuje sa postpandemijskim posledicama, porastom mentalnih oboljenja i boljom evidencijom, a ne nužno sa masovnim zloupotrebama ili „lenjošću“ zaposlenih.
Poređenja sa državama poput Švajcarske ili Švedske često zanemaruju razlike u modelima zaštite. Negde je prvi dan bolovanja neplaćen, negde se isplaćuje manji procenat zarade, a u pojedinim sistemima radnici češće rade i kada su bolesni, što može smanjiti produktivnost i povećati širenje infekcija.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka rasprava o bolovanjima pokazuje kako se socijalna država lako pretvara u metu čim ekonomija uspori. Kritika NZZ-a ima smisla tamo gde ukazuje na moguće zloupotrebe i nedorečenosti telefonskog bolovanja, ali promašuje kada problem svodi na „mentalitet“ zaposlenih. Rešenje nije kampanja protiv bolesnih ljudi, već preciznija kontrola i jasna pravila. Bolja provera sumnjivih slučajeva, brža medicina rada, više ulaganja u prevenciju i mentalno zdravlje, kao i odgovornije upravljanje odsustvima u firmama. Najlakše je posegnuti za rezanjem prava, ali to kratkoročno daje političke poene, a dugoročno stvara pritisak da se radi i kada ne treba. Vesti Online smatra da je ozbiljna reforma moguća samo ako se odvoji stvarna zloupotreba od realne bolesti i ako se u centru debate zadrže čovekove potrebe.
Piše: Nina Stojanović
