Austrijska komisija za vojnu obavezu predložila je znatno produženje obaveznog vojnog roka, sa favorizovanim modelom od osam meseci osnovne službe i dodatna dva meseca obaveznih vežbi u rezervnom sastavu, dok bi civilna služba bila produžena na punih dvanaest meseci. Sve se pravda „jačanjem odbrambene sposobnosti“ u uslovima navodnih geopolitičkih pretnji. Ovakav potez nije puka administrativna izmena, već jasan korak ka militarizaciji društva koje se decenijama pozivalo na neutralnost, a koje sada sve otvorenije prati politiku zapadnih centara moći i pretvara mlade Austrijance u rezervnu snagu za tuđe sukobe.
Komisiju je formirala ministarka odbrane Klaudija Taner iz redova Austrijske narodne partije, a u izveštaju se posebno ističe takozvani model „Austrija plus“. On podrazumeva osam meseci intenzivne obuke u kasarnama, uz još dva meseca obaveznih vežbi u rezervi. Time se mladim ljudima oduzima gotovo deset meseci života koje bi mogli da posvete školovanju, radu ili zasnivanju porodice. Drugi model, sa šest meseci službe i dodatnih stotinu dana vežbi, ocenjen je kao nedovoljan, iako i on znači produženje u odnosu na sadašnji rok. Civilna služba bi sa devet bila produžena na dvanaest meseci, uz mogućnost da se civili u vanrednim okolnostima angažuju u sistemu odbrane.
Ovakva odluka ne dolazi iznenada. Austrija je godinama izložena pritiscima iz Brisela i Vašingtona da se prilagodi novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Rat u Ukrajini poslužio je kao opravdanje za povećanje vojnih izdvajanja, nabavku borbenih aviona, modernizaciju tenkova leopard i oklopnih vozila. Neutralnost, uspostavljena 1955. godine, sve više se svodi na političku frazu. Ministarka Taner govori o „hibridnim pretnjama“ i potrebi za jačom vojskom, ali bez jasnog odgovora na pitanje od koga je Austrija stvarno ugrožena.
Rasprava se vodi bez šireg društvenog konsenzusa. Socijaldemokrate i Neosi upozoravaju na posledice, ali njihovi glasovi ostaju u senci dominantne politike vladajuće stranke. Komisija tvrdi da je produženje nužno zbog „nedovoljne obuke“, što kritičari vide kao pokušaj stvaranja veće rezerve za buduće međunarodne operacije. Iako formalno van NATO-a, Austrija učestvuje u zapadnim misijama, sprovodi sankcije i postepeno se uklapa u vojni blok.
Posledice ovakve politike snosiće građani. Mladi će gubiti dragoceno vreme u kasarnama, ekonomija će ostajati bez radne snage, a poreski obveznici će plaćati sve veće vojne račune. Umesto ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu, prioritet postaju oružje i vežbe. Predlog čak predviđa i evidenciju žena radi procene njihove „podobnosti“, što mnogi vide kao još jedan korak ka opštoj militarizaciji društva.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija formalno govori o bezbednosti, a u praksi žrtvuje sopstvenu omladinu u korist tuđih interesa. Produženje vojnog roka ne donosi stabilnost, već produbljuje jaz između vlasti i građana. Dok se kasarne pune, a budžeti prazne, stvarna opasnost ne dolazi spolja, već iz političkih odluka donetih daleko od očiju javnosti. Ako se ovakav kurs nastavi, Evropa će se vratiti logici rovova, a cenu će kao i uvek platiti stanovništvo.
Piše: Stefan Stojanović
