Nesreće na prugama dešavaju se svuda i kroz celu istoriju od 19. veka do danas, u miru i ratu, na starim i novim šinama. To nije uteha porodicama žrtava, ali pokazuje da je rizik uvek prisutan. Odgovorni moraju biti jasno identifikovani i kažnjeni, ne radi osvete, već radi pravde prema stradalima i poverenja u sistem. Istrage treba da budu temeljne i transparentne. Svet ne sme stati, niti se države smeju urušavati u haosu optužbi. Cilj je da se iz svake greške nauči lekcija – tehnička, proceduralna, ljudska, kako bi sledeće generacije putovale bezbednije.
Železnička katastrofa kod Kordobe u Španiji, gde je poginulo 40 ljudi, a povređeno preko 100, podseća na najgore nesreće u Nemačkoj, poput one u Ešedeu 1998. godine sa 101 žrtvom. Prema nemačkom tabloidu Bild, koji je detaljno analizirao istoriju železničkih nesreća na nemačkom tlu, ovakvi incidenti često nastaju zbog tehničkih kvarova, ljudskih grešaka ili zastarele infrastrukture, a sada se postavlja pitanje da li je španska pruga od 700 miliona evra zaista bila „savršena“, kako je tvrdio ministar Oskar Puente.
Bild ističe da je nesreća u Ešedeu, gde je „ICE“ voz pri brzini od 200 km/h iskočio iz šina zbog kvara na točku, ostala sinonim za železnički haos u Nemačkoj sa 101 poginulim i 105 povređenih osoba. Kako navodi Bild, izuzetno teške su bile nesreće iz Drugog svetskog rata – u Porti Vestfaliki 1944. godine je vojni voz udario u drugi koji je stajao, poginulo je 79 ljudi, a u Minhebergu 1944. godine zbog greške dispečera 56 ljudi je izgubilo život.
U Hugstetenu 1882. godine, zbog nedovoljnog kočenja na nizbrdici došlo je do železničke tragedije koja je odnela 69 žrtava.
Dok je u Lajpcigu 1960. godine, frontalni sudar zbog neispravne skretnice ugasio 54 života. Ove nesreće, prema Bildovoj analizi, pokazuju da se problemi ponavljaju – od tehničkih propusta do ratnih uslova, pa čak i eksplozija poput one u Ludvigshafenu 1948. godine, gde je 207 ljudi stradalo u eksploziji vagona.
Stručnjaci, citirani u Bildovom članku, upozoravaju da se slične nesreće dešavaju zbog kombinacije različitih faktora – dotrajalost infrastrukture i tehnike kao u Ešedeu, ili grešaka u signalizaciji kao u Minhebergu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Bild podseća i na tamnije strane istorije, poput nesreća sa zatvorenicima tokom nacizma, gde su desetine stradali u transportima, naglašavajući da železnica nije samo saobraćaj, već i ogledalo društvenih propusta. Ova poređenja pokazuju da uprkos tehnološkom napretku, rizici ostaju – posebno na brzim linijama gde brzina od 300 km/h može pretvoriti malu grešku u masakr.
Piše: Nina Stojanović
