Šef austrijske državne zdravstvene kase „ÖGK“, Peter McDonald, u intervjuu za „Kronen Zeitung“ najavio je duboke promene u zdravstvenom sistemu. Njegova poruka glasi-manje bolnica, veća specijalizacija i premeštanje fokusa sa klasičnih bolnica na ambulantne centre i kućnu negu.
McDonald tvrdi da bi takav model doneo bolji kvalitet lečenja i veću efikasnost. Bolnice bi se prema toj ideji, specijalizovale za pojedine zahvate jer kako kaže, što se više operacija radi na jednom mestu, rezultati su bolji. Za planirane operacije, dodaje, nije problem putovati pola sata duže do specijalizovanog centra, dok bi hitna pomoć ostala netaknuta.
Problem je što se ova vizija sudara sa stvarnošću. Austrijski zdravstveni sistem već sada kuburi sa kadrom, preopterećenim bolnicama i rekordnim listama čekanja. Prema analizama portala krankenversichern.at iz novembra 2025. u sedam od deset specijalističkih oblasti pacijenti čekaju u proseku više od 16 nedelja na operaciju. Za kolena i ORL zahvate čekanje ide i do 30 nedelja.
Situacija je posebno dramatična po regionima. Podaci „Wiener Gesundheitsverbund“ iz januara 2026. pokazuju da se u Beču na ugradnju veštačkog kolena čeka od 9 do 29 nedelja, zavisno od klinike. U Gornjoj Austriji prema dostupnim informacijama, čekanje može da naraste i do neverovatnih 87 nedelja.
McDonald ne govori otvoreno o tome koliko bi bolnica moglo da bude zatvoreno, ali naglašava da su finansije glavni razlog. „ÖGK“ u narednim godinama očekuje stotine miliona evra minusa. Drugim rečima, pritisak budžeta gura reforme koje bi trebalo da „uštede“, ali niko ne objašnjava ko će platiti cenu tih ušteda – pacijenti ili zdravstveni radnici.
Kritičari, među njima sindikati i opozicione stranke, upozoravaju da bi smanjenje broja bolnica samo produžilo liste čekanja. Manje kapaciteta znači manje termina, duža putovanja za ljude iz ruralnih krajeva i veći rizik za hronične bolesnike. Već sada mnogi pacijenti, pritisnuti bolovima i čekanjem, odlaze kod privatnika i plaćaju iz svog džepa, iako su godinama uplaćivali obavezno zdravstveno osiguranje.
Važno je razumeti i samu ulogu „ÖGK-a“. To je državna zdravstvena kasa koja se finansira doprinosima zaposlenih i poslodavaca. Kada ona govori o „decentralizaciji“, to u praksi znači prebacivanje odgovornosti sa bolnica na ambulante i kućnu negu, ali bez jasnog plana kako će se obezbediti dovoljan broj lekara, medicinskih sestara i terapeuta.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Za srpsku dijasporu u Austriji, posebno u Beču, ove najave zvuče kao loša vest. Naši ljudi već sada dugo čekaju na preglede i operacije, često rade teške poslove i imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Zatvaranje bolnica, pod parolom „efikasnosti“, lako može da se pretvori u diskriminaciju. Umesto rezova, Austriji su potrebna ulaganja u kadar i javno zdravstvo. U suprotnom, pacijenti će nastaviti da čekaju u bolovima i bez poverenja u sistem.
Piše: Nina Stojanović
