U januaru 2026. godine nova vladajuća koalicija u Nemačkoj, sastavljena od CDU/CSU i SPD-a, pokrenula je promenu sistema socijalne pomoći pod nazivom „nova osnovna sigurnost“. Umesto dosadašnjeg birgergelda (socijalna pomoć za ljude koji ne mogu da se izdržavaju radom), uvodi se model sa izuzetno strogim sankcijama, uključujući i mogućnost potpunog ukidanja isplata za one koji tri puta ne dođu na zakazani termin u centru za zapošljavanje, ili odbiju ponuđeni posao. Umesto veće zaposlenosti, posledice pogađaju upravo najslabije, svaka treća sankcija odnosi se na domaćinstva sa decom, a potpuni prekid novca ostavlja porodice bez sredstava za hranu, stan i grejanje. Socijalni radnici i humanitarne organizacije upozoravaju da će ova politika dovesti do porasta beskućništva, dok će deca platiti najvišu cenu.
Vlada reformu opravdava „jačanjem lične odgovornosti“ i najavljenim uštedama. Međutim, prvi proračuni pokazuju drugačiju sliku. Ušteda u 2027. godini procenjuje se na oko 69 miliona evra, dok godišnji budžet za socijalna davanja iznosi gotovo 50 milijardi. To je manje od jednog procenta. Umesto stvarne štednje, reforma preti da stvori nove troškove, više ljudi na ulici znači veće izdatke za hitni smeštaj, zdravstvenu zaštitu i socijalne intervencije. Savezni ustavni sud je još 2019. godine presudio da država mora da obezbedi minimum egzistencije dostojne čoveka. Potpune sankcije su u direktnoj suprotnosti sa tom presudom i otvaraju pitanje ustavnosti cele reforme.
Socijalni savezi, sindikati i deo samog SPD-a otvoreno govore o „udaru na dole“. Organizacije poput Diakonije, Paritetičkog udruženja i VdK-a zahtevaju hitnu zabranu stoprocentnih sankcija, naročito za porodice sa decom, osobe sa invaliditetom i one koji brinu o drugima. Protesti se već organizuju, kako na ulicama tako i na društvenim mrežama. Poruka je jasna, ovo nije socijalna politika, već kažnjavanje siromaštva. Kritičari upozoravaju da se pod parolom „ko ne radi, ne jede“ zapravo kažnjavaju oni koji su već na ivici opstanka, a ne oni koji svesno izbegavaju posao.
Rasprava u Bundestagu 15. januara 2026. godine bila je oštra. Opozicione stranke, pre svega Levica i Zeleni, optužile su vlast za populizam i socijalnu okrutnost. Vladajuća koalicija reformu brani kao „neophodnu promenu“, ali izbegava odgovor na ključno pitanje, šta će biti sa decom čiji roditelji ostanu bez ijednog evra? Kako će se hraniti, kako će ići u školu, kako će preživeti zimu? Na ta pitanja odgovori izostaju, zamenjeni frazama o „individualnoj odgovornosti“.
Ova reforma nije izolovana greška, već nastavak politike koja socijalnu državu pretvara u mehanizam kazni. Dok se bogatima smanjuju porezi, a velikim kompanijama dodeljuju subvencije, siromašni se kažnjavaju zbog sopstvene bede. Sistem koji dopušta da deca gladuju zbog tri propuštena termina u birokratskoj proceduri nije popravljen, on je razgrađen.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nova osnovna sigurnost nije korak napred, već korak ka ponoru. Kada se sankcije pretvore u oružje protiv porodica, a deca postanu kolateralna šteta političkih eksperimenata, društvo gubi i poslednje tragove solidarnosti. Ovo nije politika pomoći, već politika kazne. Dok se milioni evra slivaju drugde, najslabiji ostaju bez krova i hleba. Takav sistem ne zaslužuje naziv socijalni – on zaslužuje jasnu i glasnu osudu.
Piše: Stefan Stojanović
