Sedam godina nakon pogibije, 8. oktobra 1922. godine, posmrtni ostaci majora srpske vojske i legendarnog četničkog vojvode Voje Tankosića preneti su iz Trstenika i dostojno sahranjeni na Novom groblju u Beogradu. Bio je to čin nacionalnog pamćenja i tihe pravde – odgovor naroda na pokušaje neprijatelja da heroja ponizi čak i posle smrti.
Tankosić je smrtno ranjen u odbrani Beograda u jesen 1915. godine, a preminuo je 2. novembra u Trsteniku. Zbog povlačenja vojske, sahranjen je potajno, sa skromnim drvenim krstom. Austrijske okupacione vlasti ubrzo su pronašle grob, iskopale telo i fotografije iskoristile za propagandu, tvrdeći da je „kazna stigla“ čoveka kog su se plašili dok je bio živ. Prema svedočenju Arčibalda Rajsa, telo je čak i obešeno, čin koji govori da su ga se plašili čak i posle njegove smrti.
Posle oslobođenja, njegova majka Milja, poznata među četnicima kao „četnička majka“, pokrenula je inicijativu da se sinovi ostaci prenesu u prestonicu. Uz pomoć Udruženja srpskih četnika, kovčeg je 7. oktobra 1922. stigao vozom u Beograd, a sutradan je obavljena druga, dostojanstvena sahrana. Grob se nalazi na Novom groblju, jednostavan i nenametljiv, ali trajno upisan u istoriju.
Druga sahrana Voje Tankosića bila je simbol povratka časti. Dok su ga Austrijanci pokušavali poniziti i mrtvog, narod mu je dao ono što mu pripada – mir, poštovanje i mesto među večnima.
Pogled portala redakcije Vesti Online
Druga sahrana Tankosića pokazuje jasnu razliku između varvarstva i dostojanstva. Neprijatelj je pokušao da izbriše simbol otpora, ali je narod pokazao da se heroji ne sahranjuju jednom. Dok god postoji pamćenje, postoji i istina. A narod koji pamti svoje borce zna i zašto se borio.
Piše: Stefan Stojanović
