Ukoričeni recepti za različita jela i popularni kuvari donedavno su bili sastavni deo svake kućne biblioteke, dok su moderna vremena donela i to da mnoge domaćice danas jela pripremaju po receptima sa interneta, gde je tekstom, slikom i snimcima objašnjeno kako se šta priprema.
Kada su u pitanju kuvari kod nas, prvi štampani srpski kuvar je „Srbskij kuvar (Srpski kuvar)“, koji je priredio i štampao jeromonah Jerotej Draganović 1855. godine u manastiru Krušedol na Fruškoj gori, tada u sastavu Habzburške, a kasnije Austrougarske monarhije.
Originalna verzija knjige štampana je na slavenosrpskom jeziku, a iako se zvala „Srpski kuvar“, sastavljena je od nemačkih recepata koje je jeromonah preveo. U ovim receptima ima i desetak onih u kojima je jedan od sastojaka bila čokolada, a zanimljivo je i to da su korišćene stare mere, kao što su funta, olba i lot.
U predgovoru ove knjige jeromonah Jerotej Draganović detaljno je objasnio šta ga je navelo da je objavi. Pre nego što je postao monah, bio je kuvar u Patrijaršiji u Sremskim Karlovcima, kod patrijarha Josifa Rajačića.
Jeromonah Jerotej je zapisao: „Želeći svom milom rodu da budem koristan, trudio sam se više godina ovoj knjizi, koja će, kao što od srca želim, rodu našem od velike potrebe biti. Ja sam, pre nego što sam monaški red primio, u Dvoru kod Njegove Svetlosti Gospodina Patrijarha umetnost kuvanja učio, u čemu sam toliko uspeha postigao, da sam evo u stanju i knjigu izdati, kojoj sam dao ime Srpski kuvar.“
On dalje navodi da knjiga sadrži 302 pravila pripremanja raznih vrsta jela, koje je sam „svako ponaosob dovoljno ispitao, uverio sebe probajući ih da su dobra i savršena i da se mogu u knjigu staviti“.
„Iz ove će knjige naš podmladak srpski naučiti ukusna i za stomak zdrava jela zgotoviti, bez da preteruje u mastima i čemu drugome. Ova knjiga, koliko je za zdravlje potrebna i neophodno nužna, toliko je i za ekonomiju doma korisna, jer će mast uštedeti i zdravlje podkrepiti“, zaključio je u predgovoru jeromonah Jerotej.
Veliku popularnost je kasnije doživeo „Veliki srpski kuvar“, koji je napisala Novosađanka Katarina Popović Midžina. Štampan je 1878. godine u Beču i bio je prvi srpski kuvar napisan Vukovim jezikom i na ćirilici.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ipak, najveće tiraže dostigao je „Moj kuvar“, poznatiji i kao „Patin kuvar“, koji je 1939. godine priredila Spasenija – Pata Marković, koja se svojevremeno školovala u Bečkoj školi za vođenje domaćinstva.
Pata je radila u „Politici“, gde je imala redovnu rubriku „Jelovnik danas“, u kojoj je savetovala žene kako da naprave dobar ručak sa malo novca.
Njen kuvar bio je sastavljen od više od 4.000 recepata, a ponovljeno izdanje posle Drugog svetskog rata objavljeno je pod nazivom „Veliki narodni kuvar“ i imalo je dvadesetak izdanja.
Piše: Siniša Kostić
