Redakcija portala Vesti Online istraživala je temu lista čekanja pacijenata u Austriji, koji se suočavaju sa produženim čekanjem za operacije. Kako piše austrijski medij „Heute“ Prema zvaničnim podacima koje je objavila savetnica za zdravstvo Kristina Haberlander iz Austrijske narodne partije (ÖVP), vreme čekanja se od 2022. godine skoro udvostručilo, dosežući i 2 godine za određene intervencije. Kada smo uporedili situaciju po pokrajinama, shvatili smo da je situacija alarmantna, kao i da pojedini naši ljudi imaju zablude o austrijskom zdravstvu. Liste čekanja postoje, a privilegije imaju oni koji više plate.
Odgovori na poslanička pitanja otkrivaju da pacijenti u državnim bolnicama poput „Pyhrn-Eisenwurzen“ moraju da čekaju i do 18 nedelja duže na operaciju u poređenju sa onima koji imaju privatno osiguranje. Ovo jasno ukazuje na postojanje dva standarda, jer privatne osiguravajuće kuće sklapaju ugovore sa državnim bolnicama, a njihovi osiguranici prolaze preko reda u odnosu na one koji su korisnici javnog osiguranja.
U analizi koju je objavio „Heute“ navodi se kako portparol za zdravstvo Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ) Peter Binder je označio ovo stanje kao „sistemski neuspeh“. Prema njegovim rečima, produženo čekanje ne samo da dovodi do nepotrebne patnje pacijenata, već generiše i ogromne dodatne troškove od izgubljene produktivnosti zbog izostanka sa posla, do povećane potrošnje lekova protiv bolova. Ovakav pristup ovom problemu zapravo otkriva dublje probleme u austrijskom društvu. Predstavnici vlasti su lišeni empatije i sve dovode u vezu sa budžetom, bez osećaja za potrebe građana.
Kritičari ističu da je ovaj trend deo krize u austrijskom zdravstvu, pogoršane pandemijom COVID-19, ali i hroničnim nedostatkom lekara i bolničkih kapaciteta. Dok Haberlanderova tvrdi da se preduzimaju mere za smanjenje lista čekanja, poput povećanja broja operacija i bolje koordinacije. Opozicija na društvenim mrežama optužuje vladajuću koaliciju za nedovoljno ulaganje u javni sektor, „Ovo nije samo pitanje vremena, već i socijalne pravde“ i podseća da stariji građani i oni sa nižim primanjima najviše pate.
U Beču prosečno čekanje iznosi 24 nedelje, ali za operacije poput uklanjanja štitne žlezde ili ortopedske intervencije može trajati mesecima, a u nekim slučajevima i godinama, što je dovelo do nagomilavanja preko 500 operacija na čekanju u samo jednoj bolnici. Važno je napomenuti da bolnice na svojim sajtovima objavljuju liste čekanja, kao i da su na taj način povređeni lični podaci građana i pravo da detalje iz svog medicinskog kartona zadrže u tajnosti.
U Donjoj Austriji, pacijenti čekaju i do godinu dana na planirane operacije u nekim bolnicama sa velikim razlikama između ustanova, dok u Štajerskoj čekanje dostiže 60 nedelja, prema novembarskoj studiji koja je obuhvatila 525 bolničkih ambulanti.
U Gornjoj Austriji pacijenti na operaciju kuka sada čekaju i do 84 nedelje, što predstavlja drastično produženje lista čekanja i ozbiljan znak krize u javnom zdravstvenom sistemu pokrajine.
U Salcburgu liste prikazuju samo operacije sa čekanjem preko četiri nedelje, a u Koruškoj nedostatak transparentnosti o listama čekanja dodatno komplikuje situaciju. Ovi problemi potiču od višestrukih faktora, post-pandemijskog zaostatka, starenja populacije koja povećava potražnju, ograničenih operacionih kapaciteta i masovnog manjka osoblja, što dovodi do zatvaranja odeljenja i otkazivanja operacija. Stručnjaci upozoravaju da je sistem na ivici raspada, hiljade pacijenata čekaju mesece ili godine, što ne samo da pogoršava njihovo zdravlje već i generiše troškove za ekonomiju sa rizikom od potpunog kolapsa ako se ne preduzmu hitne reforme poput novog fonda od 500 miliona evra predviđenog za 2026. godinu.
Godinama unazad građani na društvenim mrežama optužuju lekare i austrijsko zdravstvo da prave osim klasnih i razlike prema poreklu između pacijenata, te osobe koje imaju osiguranje, a prema poreklu nisu austrijanci imaju lošiji tretman i duže čekaju na lečenje.
Razgovarajući sa našim čitaocima iz dijaspore dobili smo informacije da se u austriji titule stečene obrazovanjem unose u lična dokumenta, te ukoliko je pacijent doktor ili magistar dobija bolju sobu ili tretman. Takođe, pacijenti koji su privatno osigurani mogu u državnim bolnicama da ostvare pravo na luksuznije sobe, jednokrevetne ili dvokrevetne, poseban tuš i dodatnu negu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U vreme kada se Evropa suočava sa dubokim socijalnim razdorima, slučaj austrijskog zdravstva podseća nas na večitu borbu između jednakosti i privilegija. Sistem koji dozvoljava da bogati preskaču redove dok siromašni čekaju u bolovima je moralna kapitulacija. Vesti Online veruje da pravo na lečenje mora biti univerzalno, bez klasnih barijera, jer samo tako društva ostaju kohezivna i humana.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Kad ste tako revnosni, raspitajte se koliko se u Srbiji čeka na uklanjanje katarakte, operacije preloma, skener ili magnetnu rezonancu. Vi uvek vidite tennu tuđem oku ali balvan u svom ne vidite.